Административни прелази на северу покрајине подлежу строгој процедури тзв. “косовске царине”, достава робе из централне Србије је и даље забрањена а кретање под строгим надзором. Такозвана “полиција Косова” прекопала је алтернативне путеве багерима а неке од њих преградила високим бетонским блоковима да све личи на концентрациони логор. Не само да личи, овај део Косова и Метохије све више јесте баш то док се налази под тешком окуапцијом наоружаних јединица под контролом актуелне албанске власти са центром у узурпираном српском граду, Приштини. За то време прелази на државној граници према Северној Македонији, некада Јужној Србијии, без контроле и било какве контроле промета људи и робе.
Новинар из Сарајева, Мирза Софтић, обишао је ових дана јужне делове Косова и Метохије и искуства објавио у блогу на сајту Ал Џазире. “Гугл каже да постоји гранични пријелаз који ради до осам навече, а Радио Гора на свом сајту има јулску вијест како је то сада међународни гранични пријелаз, те позива возаче на опрез јер има и макадама” наводи Мирза истичући и природне лепоте ових предела. “Иако је близу тромеђе с Албанијом, нема ниједне телефонске мреже, а чује се само једна фреквенција Македонског радија. Путници из супротног смјера су ми рекли како нема никога на граничном пријелазу (…) а преко границе уредно прелазе македонска и косовска возила, не бивајући прегледана. Тако сам у исто вријеме полуилегално ушао на Kосово, али и у Србију, зависно с које тачке гледишта се гледа” каже Мирза. Након што је обиша југ Косова и Метохије све до Штрпца и Брезовице, Мирза се враћа назад у Македонију. “Настављам даље, бринући се како ћу изаћи на граничном пријелазу Хани и Елезит (Ђенерал Јанковић), с обзиром да нема трагова да сам ушао на Kосово. Ипак, нико ме није ни погледао, а два косовска граничара која међусобно причају енглески ми само махнуше да прођем” што је све од “контроле” којој је био изложен. За тоталону блокаду путева ка централној Србији, такозвана “полиција Косова” као изговор је дала “обезбеђивање државне границе” како они зову административну линију. У ту сврху употребили су тешку механизацију, оружане јединице чији припадници редовно обилазе и контролишу овај део окупиране јужне српске покрајине са намером да успоставе херметички затворен појас агради се и неколико већих база за стални смештај њихових “специјалаца” како “ни игла” неће би могла да се провуче. Очигледно да се не ради ни о каквом “обезбеђивању” административне линије већ о намери да се Срби са једне и друге стране у потпуности раздвоје и натерају да мисле како је јужна српска покрајина сада некаква “држава” док се на другом крају, ка македонији и Албанији, простор оставља слободним чак и без формалне контроле, што представља непобитан доказ да с епред нашим очима ствара Велика Албанија на српској територији.
Проблем не лежи само у косовским Албанцима већ и у власти у Београду која прећуткује да се ово дешава а улаже сав напор да се поштују административни прелази на КиМ према остатку Србије па и по цену несташице лекова, основних животних намирница, новца али и безбедности Срба који такву издајничку “политику” већ плаћају и својим животима.