Мађарски јевреј, колаборациониста с нацистима 1944. и 1945. године. Сорош је био нацистички колаборатор у Будимпешти, издајући за новац нацистима Јевреје (иако је Јевреј).
Сорош тај период сматра најбољим периодом свог живота.
ЦБС, 20. децембра 1998., емисија Стива Крофта “60 МИНУТА”, гост је Џорџ Сорош.
Крофт је пуштао снимке како Јевреје одвозе у логоре.
Разговор који су водили Крофт и Сорош у емисији
Крофт: Ово су слике из 1944., слике о томе шта се десило вашим пријатељима и комшијама ..Ви сте мађарски Јевреј…
Сорош: Хммм…
Крофт: Који је избегао холокауст…
Сорош: Хмм…
Крофт: Тако што сте се маскирали у хришћанина.
Сорош: Да.
Крофт: Гледали сте мноштво људи које одвозе у логоре…
Сорош: Да. Имао сам 14 година, могу рећи да ми је то обликовало карактер.
Крофт: Како?
Сорош: Да треба мислити унапред. Треба разумети и предвиђати догађаје када си угрожен. Била је то ужасна претња зла.
Крофт: Колико разумем, ви сте се извукли захваљујући заштитнику који се заклео да вам је кум и које је усвојио.
Сорош: Да. Да.
Крофт: Извукли сте се и учествовали у одузимању имовине Јевреја.
Сорош: Да. Тачно. Да.
Крофт: Мислим, то звучи као искуство које би много људи на много година послало психијатру на лечење. Да ли вам је тешко?
Сорош: Не, не, уопште. Можда као дете не видите везу. Али, то ми уопште није правило проблеме.
Крофт: Нисте имали осећај кривице?
Сорош: Не.
Крофт: На пример: „Ја сам Јевреј и гледам како воде ове људе. Могао бих лако и сам бити тамо. Ништа слично?
Сорош: Па, наравно, ја сам могао бити с друге стране, и од мене би одузимали имовину. Али није било смисла у томе – јер, у ствари, на неки смешан начин – то вам је као на тржишту – јер да ја нисам био тамо – наравно, ја то не бих радио – али неко други би одузимао имовину, ипак…ја сам био само посматрач, имовина је ипак одузимана, без обзира на мене. Тако да нисам имао никакву улогу у одузимању имовине. Нисам се осећао кривим.”
Џорџ Сорош, ционистички манипулатор, мађарски Хазар, финансијски шпекулант, нацистички колаборатор
Џорџ Сорош, ционистички манипулатор, мађарски Хазар, финансијски шпекулант, обогатио се захваљујући инвестиционим фондовима “Quantum Fond “. Ротшилдова “сива еминенција” то остварује преко мреже поверљивих људи који седе у управним одборима фондова, трустова, компанија, банака. Мађарски Јевреј, Хазар, у младости сарадник нациста. Све је почело када му почетни капитал „позајмио” Џорџ Карлвај, десна рука британског барона Едмонда де Роштилда. Почиње се бавити разарањем националних валута, преко пропагирања еутаназије, до финансирања међународних кампања за легализацију дроге и уништавања источноевропских и балканских држава, као и држава Трећег света.
Светску финансијску кризу 2008. године свесно је изазвала међународна финансијска олигархија, чији је Сорош гласноговорник, који у договору с њима намерно ствара панику на тржишту. Сорош се јавно хвалио како је сарадња с нацистима најбоље доба његовог живота. Године 1944. и 1945. године Сорош је био нацистички колаборатор у Будимпешти, издајући за новац нацистима Јевреје (иако је Јевреј). Сорош жели дати полуге моћи у руке Светској банци и Међународном монетарном фонду, потиче побачај, легализацију дрога, еутаназију, глобализацију, масовну имиграцију и тако даље. Сорош је психопата који болује од илузије величине. Неколико пута сам себе упоредио је с Месијом, у разговору за Индепендент 1993. године упоредио је себе с Богом.
Велики део Сорошевог богатства настао је у манипулацији валутама. Први пут је трговао за време мађарске хиперинфлацијске кризе 1945-1946. године. Његово играње британском фунтом 1992. године донело му је зараду од милијарду долара у само једном дану. Године 1997. започео је азијску финансијску кризу и уништио тајландску валуту, због чега је Тајланд прозвао Сороша економским ратним злочинцем.
Ротшилди, Сорош и Србија
Ротшилди делују у Србији преко Џорџа Сороша, који представља полугу експанзије Ротшилдових према истоку. Џорџ Сорош је мађарски Јевреј (Хазар). У свету се овај “сиви кардинал” приказује као “Робин Хоод компјутерског доба”, зато што, тобоже, узима новац од богатих држава и дели источној Европи и Русији преко својих фондација. На тај начин инсталира “демократију” и “грађанско друштво” у земље које су исцрпљене у комунизму.
У Србији, ова” сива еминенција” врши припрему терена за Натанијела Ротшилда и представља значајног креатора политичке, правне, привредно-финансијске, културне и медијско-информативне слике друштва. На том путу настоји истиснути цркву, језик, писмо, историју и национализам.
Мрежу утицаја изградио је ’90-их година преко “Фонда за отворено друштво”, “Фонда за хуманитарно право”, “Хелсиншког одбора”, “Београдског круга”, “Европског покрета”, “Центра за антиратну акцију”, “НУНС-а”, “АНЕМ-а” и “ОТПОР-а”. Све водеће невладине организације у Србији представљају истурено одељење Ротшилда, и задужене су, не само да остваре што већи политички утицај, већ и за психолошко обликовање нације.
Поред електронских медија, на Сорошевом списку налазе се дневни листови, часописи и издавачке куће. Под истом контролом налазе се и две водеће информативне агенције у земљи, Бета и Фонет, које су подружнице Асошијетед преса и Ројтерса, који су у власништву Ротшилда још од 19. века.
Сорош је остварио инфилтрацију у културне и образовне институције, позоришта, Народну библиотеку, Историјски архив, САНУ итд. Око себе је окупио групу глумаца, редитеља, драмских писаца, музичара, књижевника, научних радника, аналитичара и бивших дипломата. Центар за унапређивање правних студија Хјуман Рајтс Воч (ХРВ) такође је присутан. У истом табору налази се ЦЕСИД и остале организације које се баве испитивањем јавног мишљења. Поред “невладиног” сектора, Сорошеве руке налазе се у финансијама, које се контролишу преко разних “експерата” финансираних посредством “Отвореног друштва”. Хашки трибунал такође је финансиран Сорошевим фондовима. Значајна предузећа Ротшилда на овим просторима су “Карлиле Груп” и Међународна кризна група, која је на челу са Сорошем водила вишегодишњу кампању за независно Косово.
Групу, поред Сороша, финансирају и Руперт Мурдок (Скaj медијска кућа), Голдман Сахс и Ј.П. Морган. Међу члановима налазе се, или су се налазили Марти Ахтисари, Јамес Лаyон, Мортон Абрамовић, Луис Арбоур, Збигњев Бжежински,Весли Кларк, Михаил Ходорковски и Столтенберг.
Независност Косова је интерес Ротшилда, јер Косово има огромне резерве олова, цинка, злата и угља. Независност је од суштинског интереса за Ротшилдове рударске и металуршке компаније, које би у таквој ситуацији имале чист простор за преузимање дефицитарног рудног блага и енергетских ресурса. Поред залагаја за отимање Косова, Сорош и Међународна кризна група све више пажње усмеравају према Војводини. У том смислу, форсирају “пандунавски пројекат” иза којег стоје Немачка и Аустрија. Војводина би се, према тој замисли, требала угурати у такву подунавску конфедерацију у форми “Европске регије”. На терену се пројект спроводи куповином пољопривредних комбината, шећерана, млекара, уљара и банака. С друге стране, Аустрија и Немачка позиционирају своје компаније у покрајини. Немачка компанија “Нордцукер” купила је шећеране у Војводини, ВАЦ купио новосадски Дневник, а аустријска Ерсте банка за седиште изабрала Нови Сад, где су се сместиле ОТП банкарска група и Металс банка.
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!