До самог краја свог живота Маузер се борио против уновчавања српства вођен сопственим мотом:
“Кад одузмемо од оних који су у рату узели све што нису имали, и одужимо се онима који су за Отаџбину дали све што су имали, можемо рећи да имамо државу.”
Због тога је, кажу, морао да плати. Онај ко се сав посветио борби против криминала, убијен је као последњи криминалац.
Почетком 1998. именован је за начелника Управе полиције РС. Тук’о га глас да хоће да гања све живо. У том гањању, у јулу 1998. године, догодио се атентат на њега. Приликом постављања експлозива под његов аутомобил погинули су Владимир Неретњак и Стојан Максимовић, за које се испоставило да су активни официри ВРС.
У среду увече, 7. јуна 2000. године у Бијељини је калашњиковом изрешетан и убијен.
Један од седам свештеника говори над одром Маузера да се може претпоставити да његовим убицама није ни први, ни последњи, да је рафал испаљен у њега рафал у све честите Србе и патриоте,да су све велике империје пропале онда кад су се превише осилиле,а поготову су пропале злочиначке групе и појединци злочинци.
Таквог човека, каже саборац, могао је убити само онај ко не зна ни шта је рат, ни шта је Српство.
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!