Михаел Штајнер (1949-), трећи шеф мисије (период: 2001-2003) Уједињених нација (UNMIK) у окупираној јужној српској покрајини (Косово и Метохија) учествовао је (као суизвршилац) пред Видовдан (30. маја) 2002. године, у крађи скулптуре „Богиња на трону“ заједно са својим саучесницима из редова Срба, а које су чинили политичар Небојша Човић (1958-), тадашњи председник Координационог центра за Косово и Метохију и Јован Деспотовић (1952-), тадашњи помоћник министра за културу (задужен за заштиту културних добара), а такође у Координационом центру за Косово и Метохију, руководиоц Сектора за очување културне баштине (период: 2001-2004).
О томе Човић, између осталог, говори 30. јула 2002. године, на седници „Савета безбедности“ Уједињених нација, образлажући овај свој патолошки чин (крађе српског културног блага), са некаквом својом приватном жељом да тиме одобровољи Шиптаре (Албанце), пред разговоре са Републиком Србијом о статусу Косова и Метохије.
Директор Музеја Косова и Метохије, историчар Бранко Јокић и директор Народног музеја Републике Србије у Београду, археолог Никола Тасић (1932-), о овом чину нису на адекватан начин известили ни стручну, а ни ширу јавност, па чак ни надлежне институције, чија је дужност чување и заштита свега што је у власништву Републике Србије.
Јокић је просто дао експонат „Богиња на трону“ (стару шест миленијума) из депоа музеја, уз претходни договор са својим саучесником, Небојшом Човићем.
Наравно, образложење њега и Човића, више је него смешно, јер ова фигурнина „Богиња на трону“ има огромну новчану вредност.
Никола Кусовац (1935-), кустос Народног музеја у Београду и наш најпознатији експерт за процену уметничких дела, ЈАВНО СЕ ПОБУНИО кад је 30. маја 2002. године фигурина „Богиња на трону“ наводно „поклоњена“ Приштинском музеју.
Кусовац је упутио отворену критику директору Музеја Косова и Метохије, Бранку Јокићу, који је дао Шиптарима у Приштини експонат непроцењиве вредности, мада исти није његов, нити он сме да даје било коме оно што представља власништво државе и народа.
Осим што је та скулптура једна од наших, ако не највреднијих, онда сигурно најлепших уметнина, она припада сербском културном и националном идентитету и то посебно јер је пронађена у колевци српства – Косову.
Фигурина је у Приштини дочекана са слављем, уз директан телевизијски пренос, начињена јој је и посебна витрина у холу Музеја у Приштини.
Богиња на трону је потом искоришћена да потврди тезу шиптарских археолога да су „Шиптари најстарији становници Хумског полуострва“.
Тако је предмет, који представља српско културно благо постао (захваљујући криминогеним структурама у институцијама Републике Србије), најважнији, и опипљиви доказ тезе о (наводном) шиштарском пореклу од Илира.
Уз помоћ криминалне групе (Човић, Јокић и Тасић), ова фигурнина постала симбол културног идентитета Шиптара и названа је – „Илирском краљицом“.
Њене реплике и слике данас се на Косову и Метохији и у Албанији користе у разне политичке сврхе, чији је циљ хомогенизација маса.
Српско културно благо, фигурина – „Богиња на трону“ на постољу у Приштини, после крађе из српског музеја, у коме се до тада налазила. Она је данас најзначајнији археолошки предмет самозване пепублике Косово. На нашу жалост, доставили су им је (2002. године) Срби (Небојша Човић, Јован Деспотовић и Никола Тасић).
Јусуф Буџови (1946-), албански историчар са српског Косова и Метохије, написао је историју ове јужне српске покраијне …у којој је потпуно ИЗБРИСАО историју Серба на том подручју. Пошто он, као и његове колеге нису имали за чега да се ухвате у сопственој историји, а да то није нешто српско, уз помоћ неколико Срба (Небојше Човића, Јована Деспотовића и Николе Тасића), дошли су (2002. године) до непроцењивог српског културног блага фигурине од теракоте – „Богиња на трону“. Његово дело „Kosova“ препуно је историјских фалсификата, а такође сеје и отворену мржњу према Србима, код већински необразованог албанског становништва. Дело је намењено и будућим генерацијаама, које се већ васпитавају на историјским лажима.
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!