У тренутку када је реч истине утихнула, када нам се откида део по део неба Србије, њена душа трепери у пламену дечанских свећа, одзвања у поју грачаничких монахиња, лелуја над куполом Патријаршије, вида ране над моштима Светог Козме и Дамјана.
Тамо где су столовали српски патријарси, чува силину тајне на гробу Цара Душана, а натпис „зеница ока мога гнездо је лепоте твоје“ одише мирисом тамјана Богородице Љевишке.
Попут византијских мозаика који и даље сијају златом, скривени велом времена, у Светој Софији, светиње Косова и Метохије сведоче о минулим временима, палим јунацима, коренима духовности и писмености у Срба. Носећи тугу у очима, сећање на лепе дане детињства проведене на Косову и Метохији, или пак, бес, жељу да истина проговори.
Наше речи превагнуле су кантар ожиљака тишине, а време је посведочило:
„Косово и Метохија је душа Србије“
Извор: Штит Србије
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!