Одмах након избијања рата добровољно је тражио да дође у војску, па када је дошао, онда је тражио да иде у Пећ, а одатле је био упућен – на Кошаре.
Иако је војна обука трајала пола године, под пуном ратном опремом, на фронту се нашао само два месеца након полагања заклетве.
Церна се жртвовао у покушају да открије непријатељски снајпер и тако сачува саборце. Слава јунаку!
Нарочито је, од 9. до 27. априла, један снајпериста из Легије странаца био кобан по наше војнике. Готово свакодневно им је наносио губитке, а никако није успевано да буде лоциран јер би користио само по један метак пре дуге паузе и пуцња са друге локације. У намери да открије снајпер који му је право у смрт односио другове, самоиницијативно је одлучио да баш он буде последњи који ће настрадати од тог снајпера. Устаје излази на чистину и виче:
“Усташо! ‘Ајде, пуцај ако си јунак, ја те чекам!”
Обарач је повучен. Метак из снајперске пушке је погодио Тибора право у грудни кош. Али, Тибор није пао. Да би створио могућност да непријатељ дејствује још једном, како би га наши снајперисти открили и коначно елиминисали, Тибор Церна је остао да стоји. Рањен, смртно рањен, окренуо се ка својим друговима у рову, који су га све време одвраћали од те намере, и рекао: „За ову земљу вреди погинути”.
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!