На споменику у Поточарима се као жртва тзв. “геноцида” налази се и лице које је извршило самоубиство у априлу 1995. године, под именом Амир (Адема) Селимовић, рођен 1965. године. Када је постављено питање Суљагићу на друштвеној мрежи Х, да то објасни он је блокирао људе који су поставили то питање.
Исто лице је наведено на сајту Међународне комисије за нестала лица (ИЦМП) под датумом нестанка 06. 04.1995. године, дакле април месец, пуна три месеца пре акције пробоја 28. Дивизије од Сребренице према Тузли.
Из документа Армије БиХ број: 02-06-05/95 који је потписао Екрем Салиховић, а који се налази у Хашком трибуналу види се да је Амир Селимовић рањен у минском пољу приликом акције извиђања, а потом извршио самоубиство у рејону реке Штедра на подручју општине Милићи.
Овакво лажирање и приписивање жртава самоубистава српском злочину у режији муслиманских елита је скандалозно и наноси штету суживоту и истини. Исто тако овим се бошњачки народ удаљава од катарзе коју мора проћи када су у питању и почињени злочини над Србима у Подрињу.
Све наведено не умањује трагедију и изгубљене животе оних који су стрељани и оних који су страдали у борбама, али исто тако изражавамо жаљење што за страшне злочине који су почињену у Кравици, Факовићима и другим српским селима Подриња за које нико никад није одговарао.
Ипак, не чини се исправном чињеница да се неко ко је извршио самоубиство у априлу 1995., као припадник тзв. Ар БиХ сахрањује у Поточаре као тзв. жртва “тзв. геноцида”, а поготово да се на основу тога стигматизује сав српски народ и Република Српска.
Ова прича је једна у низу многих сакривених истина које нећете чути у муслиманским медијима и од које беже Емир Суљагић и други плаћени промотори лажног наратива. Њихов једини циљ је сакривање истине и потирање било каквих шанси међусобног суживота и помирења у БиХ.
Извор:
Српска Спарта – Република Српска!