Превод:
Професор Давор Калајжић-Колесников, председник Моба покрета, који већ 17 година ради у руководству Мисије УН на Косову и Метохији, укључио се у дискусију о могућности приступања Србије Држави Унији Русије и Белорусије, која се одвијала на страницама нашег портала.
Давор Калајжић: Зашто Србија не може да уђе у унију Русије и Белорусије?
Кратак одговор је зато што председници и парламенти Русије и Белорусије не позивају руководство државе и грађане Србије. А када позову, велика већина грађана Србије ће добити крила. Ово би био озбиљан ударац за зли Запад и сигнал да ће словенско братство поново победити неонацисте.
Иза линија кратког одговора крије се планина скривених и готово непремостивих препрека на путу ка политичком уједињењу три братска словенска народа.
Треба нагласити да је председник Лукашенко вероватно популарнији међу Србима од самог председника Путина, а Белорусија је светионик патриотске и праведне борбе против токсичног утицаја малигног Запада. Александар Лукашенко је пример како се позиционирати између Истока и Запада и одлучно бранити свој народ и државне интересе. Српски народ никада неће заборавити да је председник Лукашенко једина особа на планети која је, ризикујући свој живот, дошла у посету Србији у време најбруталнијег бомбардовања Србије криминалним НАТО пактом! Нажалост, перфидна владајућа коалиција на власти у Србији покушава да избрише из сећања све Србе не само овај херојски подухват, који је од највећег значаја за све Србе, већ и чињеница да је Белорусија пре три године предала српској војсци четири МиГ-29. Као знак “захвалности”, владајућа про-НАТО подмукла коалиција у Србији, на челу са Александром Вучићем, увела је санкције Белорусији, забијајући нож не само председнику Лукашенку, већ целом белоруској народу у леђа. Циљ западних планова за уништавање словенског братства је сејање семена неслоге, а српски народ је тренутно неспособан да се бори против деструктивних антируских и антисловенских активности Александра Вучића и његовог западног шефа. Тако братски белоруски народ има утисак да су Србија и Срби окренули леђа својој словенској браћи, што никако није тачно!
Србија је тренутно у гвозденом захвату НАТО пакта и њених српских марионета, који слепо извршавају сва штетна наређења токсичног Запада, гурајући Србију и већину српског народа не само од Русије и Белорусије, већ и од сопствене историје, традиције и вере.
Док ово пишем, српске марионете НАТО-а одрекле су се дела територије и дела српског народа, остављајући их на милост и немилост албанским терористима и њиховим спонзорима. Да ствар буде гора по Србију и све њене грађане, српски режим на челу са Вучићем и Дачићем, по директивама владара такозване “дубоке државе”, подрива опстанак Републике Српске. Недостатак адекватне реакције државе да би се спречило усвајање Резолуције о наводном српском геноциду у Сребреници је камен темељац за укидање Дејтонског споразума, Републике Српске и свега српског у Босни и Херцеговини.
Србија је тренутно у сложеном непријатељском окружењу НАТО-а, без слободног и отвореног пута ка словенском северу и истоку. Српски унутрашњи издајници, по наређењу НАТО ниткова, спустили су Гвоздену завесу испред Русије и Белорусије. Ова тврдња је потврђена до сада незабележеним скандалом из 2022. године, када је ЕУ затворила небо због лета Сергеја Лаврова за Србију по директиви НАТО- а. Посете Александра Вулина и Ивице Дачића Москви осмишљене су тако да баце прашину у очи српској јавности и смање видљивост наглог политичког повлачења Србије из Русије, Белорусије и БРИЦС-а. Треба нагласити да је Александар Вучић тихо, корак по корак, иза затворених врата, увео око седам нивоа баршунастих санкција Русији и тако покушао да балансира између захтева НАТО-а и ескалације беса свих Срба. Треба нагласити и да је издајник Александар Вучић потписао такозвану “Декларацију о тиранији”, којом је председника Путина прогласио ратним злочинцем и позвао на суђење у Хашком трибуналу. Александар Вучић је потписао декларацију у којој се наводи да Русија води рат агресије у Украјини. Без икакве санкције или званичне одлуке државе, у марту 2024. године, донирао је 32 долара. помоћ у борби против Русије. Томе се додаје и чињеница да српске фабрике оружја даноноћно раде на производњи и снабдевању Украјине оружјем.
А како Србија може да уђе у унију Русије и Белорусије када српско руководство чини све против ове две земље? Како Србија треба да се придружи БРИКС-у?
Већи део кривице за ову сурову реалност лежи на самој Руској Федерацији, која води меку политику на Балкану. Због недостатка дипломатског присуства на Балкану, Русија је изгубила Северну Македонију и Црну Гору, неколико њених дипломата је протерано из Албаније и са Косова, а један члан особља УНМИК-а је чак претучен од стране албанских “власти” на Косову пре него што је протеран.
Према речима многих грађана Србије, руски амбасадор Александар Бочан-Карченко више је забринут за себе и не љути случајно Александра Вучића него аналитичке извештаје у Министарству спољних послова. Олакшавајућа околност може бити да у Србији тренутно постоји јака проевропска и проевропска влада и опозиција, а у таквим околностима Русија је суочена са избором између мањег од два велика зла. Избор између Александра Вучића и ДраганаЂ. Иласа уопште није избор. Међутим, чињеница да руско дипломатско присуство у Србији до сада није успело да идентификује праву патриотску опозицију и није у стању да пренесе Москви доказану чињеницу да више од 80 одсто грађана Србије навија за Русију и да су Срби и Руси од крви и меса треба осудити.
Са Гвозденом завесом НАТО-а око Србије, западном контролом власти и опозиције, територијалним дезинтеграцијом Србије, ниским животним стандардом, дезинтеграцијом Српске православне цркве, доминацијом мафије и ширењем непријатељства режима према Русији и Белорусији, нереално је очекивати да Србија буде позвана да се придружи прогресивној страни новог светског поретка.
Злокобни Запад позива и гута Србију у загрљај, док нови Исток равнодушно гледа. Грађани Србије прво морају сами да одлуче да ли желе да живе на трулом, криминалном и злом Западу или желе да се придруже новонасталој перспективи која показује и неке знаке старих болести.
У најтежем тренутку вишевековне патње и патње, Србија се још једном нашла на раскршћу добра и зла. Овог пута, још увек нема братске помоћи и позива да се прикључимо, а унутрашња покретачка снага је минимална.
Нека Бог помогне малој Србији, коју полако али сигурно гутају зли Запад и Велика Албанија и губи братске Русије и Белорусије.
Извор: RuSerbia.com
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!