Након више од две деценије од истинитих догађаја описаних у књизи Веселлина Џелетовића, „Српско срце Јоханово”, записано у роману биће преточено на велико филмско платно. У горњомилановачком селу Богданица, ових дана снима се део филма „Жетва” који се снима по Џелетовићевом роману.
Након операције тај Немац је почео да сања неке чудне снове, неке непознате пределе и људе и желео је да сазна ко је тај човек захваљујући коме је жив и чије срце носи. Добио је информацију да се ради о Србину са Косова и Метохије. Изгледа да су ти наши страдалници када су киндаповани, били приморани да потпишу нека документа као да су донори органа и Албанци су касније подмићивањем убацивали у легалне токове. Он креће пут Косова и Метохије само са једном намером, да финансијски помогне породици тог човека”, говори Џелетовић и наставља да је прича његовог романа настала након што је се сусрео са човек у чијим грудима сада куца српско срце.
Прича је настала након сусрета мене и тог човека, Немца, који је дошао да помогне породици човека чије срце носи. Том приликом је упознао и његово дете и тај сусрет је био судбоносан. Од тог момента он почиње да долази често на просторе Косова и Метохије само да би видео малишана, а након смрти мајке дечака он каже да добија невероватан порив да усвоји дете и тако креће прича.
Џелетовић истиче да је познавао породицу Србина који је свој живот скончао као жртва трговине органима.
Мој велики пријатељ је киндапован 1999. године о коме нисмо имали до тада ни трага ни гласа шта се дешава са њим. Његова супруга је настрадала, извршила је самоубиство након силовања петорице Шиптара. Прича која поприма чудан и необјашњив ток, јер истина је као вода она мора да нађе пут, што је овај случај и показао”, казао је Веселин Џелетовић.
Он истиче да од филма очекује да се истина о страдању Срба пренесе широм света, како би се упознали са истином на простору Косова и Метохије, да се виде ко су ти људи који су доле страдали.
Свуда наглашавам да су ти људи страдали у доба мира, док је Међународна заједница то све гледала – додао је он.
Филм „Жетва” се снима на више локација, не само у Србији. У селу Богданица смештено је имање Јована, Србина чије срце је спасило живот Немца Јохана. Кадрове злогласне Жуте куће снимиће на истоку Србије, а крај снимања, по речима продуцента Драгана Ивановића, очекује се 22. јуна, док је његово приказивање планирано за новембар ове године.
Ова прича је привукла пажњу великог броја филмских аутора и глумаца из иностранства и он је велика међународна копродукција. Снимамо га на енглеском, јер су главни јунаци страни држављани и цео догађај у периоду 1999 – 2000. гледамо из перспективе страних држављана, Јохана на првом месту. Њега игра енглески глумац немачког порекла. Имамо велики број домаћих глумаца као и енглеских, америчких и немачких. Велика сложна породица и сви су прихватили да раде на једном филму који се бави једном јединственом темом. Имамо и два оскаровца, један ће радити на визуалним ефектима који ће направити рушевине једне цркве на начин као да гледате праву рушевину. Пуно пута сам се сам чудио када погледам неки амерички филм, па видим сцену огроман објекат, минут у филму и више га у филму нема. Мислим се, да ли је реално да су толико пара уложили, јер већ ако неке паре уложите онда ћете да вртите око тога целу причу. Осим објекта жуте куће ми градимо и објекат срушене цркве коју ћемо у филму видети целу. Када Јохан уђе у цркву где се Јован, чије он срце носи, венчао се и крстио децу. На крају филма ћемо видети ту цркву у рушевинама. То ће бити кратка сцена од минуте, али и због тога ми морамо да набавимо комплетан декор срушене цркве. Такве сцене су јако важне”, каже Ивановић.
У снимању филма учествује и једна филмска кућа из Сједињених Америчких Држава. Снимање је подржала држава Србија, а снима се у сарадњи са Филмским центрум Србије и Телекомом са којим се ради и серија.
Ивановић каже да су страни учесници у снимању овога филма добијали упозорења од Албанаца да се ради о пројекту који је спрска пропаганда, али да су ипак остали његов део.
Њих је погодила прича, која је тешка али истинита. Сви, пре него што су ушли у причу су тражили да провере истинитост књиге и догађаја везаних за тај феномен и није прошло ни две недеље схватили су да су истинити. Никада нису чули да тако нешто може бити истинито. Највећи део финансија стиже из Америке и да сваки динар у изградњи ове куће је амерички. У Богданици се снимају сцене и имање Јованово. Имали смо три имања у оптицају, али када смо први пут ушли на то имање ми смо провели четири до пет сати толико нам се допало. Све оно што смо видели је бас тако што је Џелетовић написао. Одмах смо нашли власника и она је прихватио да можемо да градимо и снимамо. Природа је много другачија од осталих. Ми планирамо да после филма снимамо и телевизијску серију овде и ту ће овај објекат доћи до изражаја. У филму ћемо испричати причу о Јовану и Јохану, а у наредном епизодама ћемо и неке друге приче ћемо увести неке нове људе, друге киндаповане, друге трансплатације и друге несреће то зло ћемо до краја да разоткријемо. Причали смо са општином да можда овај објекат остане као сведочанство снимања филма. Само је 70 кубика даски је отишло, има димензије војне болнице која се оформи при фронту – изјавио је Ивановић.
Трудили смо се да жута кућа буде што сличнија оној у Албанији, пропорције су веома сличне. Ради се засигурно о веома старој кући, преко сто година и такве су свуда у том делу. Има их у Црној Гори али и у Босни. Доњи део је служио као штала, горњи део са малим прозорима је стамбени део. Прозори су уједно и пушкарнице и тако су се племена чувала од упада других. Кућа је на више фотографија и снимака, што њихове локалне телевизије, што светских, више пута преправљана. По сведочењу људи који су тамо били она је била потпуно жута, очигледно као путоказ и многим возачима који нису знали кога и шта возе – рекао је Аљоша Спајић и додаје.
Истражитељи су нашли ту на поду и зидовима остатке крви. Покојни домаћин Албанац и његова унука су тврдили да је то од порођаја, јер су се порађали у кући или од клања животиња на њихове празнике. У приземном делу у једном тренутку су нађени остатци крви и она није била животињска, али о тим доказима се мало зна и ми смо то само читали, чули и видели у документацији ништа специјално није могло да се сазна около. Имамо фотографије и документарне снимке људи са увиђаја из ове куће и тако можемо да верујемо да је то стварно било – завршио је Спајић.
Извор: Курир.рс
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!