Не смемо заборавити, већ требамо све чешће подсећати пре свега Србе који нису свесни злодела која су се дешавала, а после да покушамо да утичемо на свет да разјаснимо страдање и жртву коју смо дали зарад слободе.
У београдском насељу Батајница, за време НАТО агресије, на данашњи дан 1999. око 22 часа, гелер бомбе убио је трогодишњу Милицу Ракић.
У кући породице Ракић, надомак батајничког аеродрома, малу Милицу је мајка спремала за спавање. Не слутећи ништа, ставила ју је на ношу и на кратко одмакла од ње. За то време, небом над Батајницом, крстарили су НАТО авиони, а један од њих је испустио бомбу, чији су гелери поломили прозорско стакло од тоалета у коме је седела Милица.
Да је бол за Милицом неизмерна и после толико година, сведоче и рупе од гелера које су остале на згради куће у којој је страдала, које родитељи не дирају, већ тамо стоје као неми подсетник на страшни злочин.
Милица Ракић је у убијена 17. априла 1999. године. Њен отац Жарко сведочио је да је сцена удара била стравична. Купатило је било пуно гелера, који су се толиком силином зарили у кућу да су пробили и зид.
„Изгубили смо је“, прве су речи које је изустио када ју је крваву узео у руке. Имала је велику рану на препони кроз коју је искрварила, али и друге тешке повреде. Несрећни отац Жарко однео ју је те ноћи у оближну амбуланту Хитне помоћи.
Касније је породица преко телевизије сазнала да је Милица изгубила живот.
Милица Ракић постала је симбол страдања деце у НАТО агресији. Фреска са ликом мале Милице осликана је у неколико православних манастира.
На споменику постављеном у Ташмајданском парку, посвећеном 89 настрадале деце, налази се управо Миличина биста.
БИЛИ СМО САМО ДЕЦА !
Ово је фреска посвећена малој Милици Ракић која је убијена на данашњи дан пре 25 година током НАТО агресије на Србију.
Фреска се налази у храм Светог Димитрија у Лазаревцу.
Живопис у манастиру Ваведење у Београду.
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!