“Ликовали су првих неколико дана бомбардовања, тврдећи да су нам нанели огромне губитке и да су уништили моју команду. Нису очекивали да ће 9. априла, када су кренули копном преко Јуничких планина, наићи баш на ту војску и да ће их она понизити до сржи,” пуковник Горан Јевтовић.
Данас се навршава тачно 25 година од почетка херојске битке на Кошарама. 1999. године, на Велики петак у 4:30, почела је Битка на Кошарама, вођена између припадника Војске Југославије и удружених снага терористичке ОВК, албанске војске и НАТО авијације.
Циљ непријатељских снага било је заузимање Ђаковице, а потом и читаве Метохије, као и откривање положаја југословенске војске, како би омогућили НАТО авијацији да их бомбардује.
Деветог априла, нападом на караулу Морина, борбе су започеле, да би потом артиљеријска ватра била преусмерена на караулу Кошаре, уз масовни напад пешадије терориста ОВК.
Артиљеријску ватру је отворила регуларна албанска војска, а коришћени су топови, минобацачи и хаубице.
Нешто више од 1.000 голобрадих младића од 19 и 20 година устало је у одбрану против далеко бројнијег непријатеља између 5.000 и 6.000 Албанаца и њихових НАТО помагача. Погинуло је 108 припадника Војске Југославије, чија је просечна старост била 25 година. Највећи терет страдања поднели су младићи који су били на редовном служењу војног рока.
ВЕЧНА СЛАВА НАШИМ ЈУНАЦИМА!
Крај Кошара процвали божури,
Проклетије тамјаном миришу,
низ храстове свето миро цури
бесно звери залудо кидишу.
Устави их вечна стража
залуд мржња, јарост, беса,
није корен подно земље
већ то ничу из небеса…
Стојте звери, уставте се
сва је гора од распећа,
божурови ко олтари
а храст сваки као свећа.
Сваки дани- молебани,
свака ноћ је од опела,
свуд никоше манастири
где падоше света тела…
Где падоше- васкрсоше
праведничка војска Христа,
Кошаре су задужбина
на небу се већма блиста.
Не видите мржњом слепи
иконостас и звоника,
не видите над Кошаре
обрис Сина Божијег- лика!
Уставте се, станте звери,
Кошаре су рајске двери
довек су Проклетије
света причест, литургије…
Довека је Србиново
Метохија и Косово,
довека је Божјег лика
врх Кошара и Паштрика!
Анђеоска света стража,
самоникли манастири,
мироточне горе свете,
тамјаништа и псалтири.
Док је века божур цваће,
залуд мржња, јарост, беса,
није корен подно земље
већ су никли из небеса…
Михаило Меденица
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!