Баш на 25-годишњицу НАТО-овог бомбардовања СР Југославије појавили су се на интернету графички прикази пројекта три облакодера у центру Београда, постављена на месту у ракетирању тешко оштећеног заштићеног културног добра Генералштаба архитекте Николе Добровића. Рендери непотписаних архитеката-аутора представљају будућу изградња луксузног комплекса хотела и станова намењених продаји на српском тржишту. Уз коментар да је близу финализације договора са државом, што је била непозната информација медијима у Србији, овај амбициозни пројекат некретнина представио је на свом Инстаграм профилу Џаред Кушнер, зет Доналда Трампа и бивши саветник Беле куће.
Овај четдесеттрогодишњи млађани бизнисмен јеврејског порекла из данашње Белорусије син је Чарлса Кушнера, блиског пријатеља Била и Хилари Клинтон – познат и по томе што практикује модерни ортодоксни јудаизам, кашрут и поштује јеврејски Шабат – ускоро би могао да у потпуности измени лице Београда. Јер, циљ његове градње је најексклузивнија градска локација која треба да буде „ослобођена“ након што уследи уклањање чувеног Генералштаба.
За рушење овог споменика културе здушно се залажу многи представници актуелне власти, исто као и њихови претходници. Почев од 2006, само годину дана након што је ово архитектонско дело стављено на листу заштићених споменика културе, Републичка дирекција за имовину поднела је захтев за уклањање са исте, а затим је 2013. уследио и захтев за његово рушење, директно од тадашњег министра за грађевину и урбанизам. Међутим, многима је промакао податак који је могуће сагледати из Кушнерових рендера а указује да је трећи облакодер будућег стамбено-хотелског комплекса смештен изван простора новог Генерелштаба, односно да се највероватније налази на подручју и другог непокретног културног добра – споменика културе од великог значаја, такозване старе Зграде генералштаба или руске такозване Баумгартенове палате. О чему је реч?
Такозвана Камена палата старог Генералштаба саграђена је у периоду од 1924. до 1928. године према пројекту руског емигранта архитекте генерала Василија Фјодоровича фон Баумгартена. Као изузетно монументална и декоративна зграда један је од најбољих примера јавних грађевина у Београду између два светска рата. Али, шта спаја зграде старог и новог Генералштаба? Овај заштићени кварт Фјодоровичеве и Добровићевих зграда, који по архитектонским квалитетима и значају превазилази све друге у Србији и региону, па и сам Дом Народне скупштине Србије, представља централни бастион – симбол суверенитета земље. Првобитно је био средиште војске Краљевине Југославије, после Другог светског рата седиште Југословенске народне армије.
И зато, не чуди што Американци „пикирају“ баш на овај простор. Након што сруше ово оличје српске самосталности, чврстоће, националне припадности, безбедности, државности Србије и на њему инсталирају симбол америчке политичке па и војне моћи и плитке културе Запада која се огледа у новцу и такозваном луксузу живота малобројних који тај новац поседују, мала „тврдоглава“ Србија ће напокон пасти на колена и бити поражена. Према убеђењу рушитеља, биће то она Србија „која је данас ближа НАТО савезу него Косово“, односно, онаква каква треба да буде према замисли Запада.
Заузимање важне територије коју обележавају архитектонски објекти – симболи националног идентитета, снаге и слободе, није ново у Србији. Када је својевремено објављена лицитација за продају у НАТО бомбардовању тешко оштећене зграде Савезног МУП-а на раскрсници улица Кнеза Милоша и Дринске која је историјски и архитектонски значајно дело словеначког архитекте Лудвига Томорија, власништво над урушеним седиштем савезне полиције постало је у српском подземљу императив, будући да представља статусни симбол моћи. После три неуспела тендера и продаје која је трајала безмало годину дана, српски „бизнисмен познат по добрим везама са обе стране закона“ успео је из четвртог покушаја 2007. да купи ово вредно оличење законитости и реда државе.
Године 2016, пред градњу новог комерцијалног центра, представници градске власти „начинили су велики напор“ да на месту срушене зграде „сачувају обележја некадашње државе“ у облику изворне камене капије, грба, „буктиње“ и табле на фасади срушене зграде са детаљима када је зграда подигнута, ко је био идејни творац и када је бомбардована. Данас се мало ко сећа шта се некада налазило на месту јеврејских Скајлајн небодера код Мостарске петље.
Пише: Слободан Малдини
Извор: Вечерње новости, 26. март 2024
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!