Режимски медији (постоје и они који су наводно “опозициони” али тек – наводно) данас подсећају да се навршило шест година од хапшења Марка Ђурића.
Чин хапшења, као догађај, не само да ни по чему није битан, када се у обзир узме укупна штета коју је Ђурић као изасланик режима Александра Вучића нанео косовскометохијским Србима, већ је реч управо о потпуно намештеном догађају.
Хапшење је извршено како би догађај произвео последице погубне по опстанак Срба и државе Србије на Косову и Метохији али и да косовске сепаратисте прикаже као некакву силу која има власт да хапси и терорише. И у том смислу заиста јесте постигнут значајан успех. Та “сила” данас реално има и врши ефективну власт на целој територији Косова и Метохије али сваку цртицу те власти на тацни им је предао управо Александар Вучић кроз сијасет потеза који су ломили српску државност у јужној покрајини.
Вест је први објавио портал ИН4С, отворено и изражено наклоњен Вучићу, и то у 11.00 часова пре подне. Нешто касније уредник тог портала, Гојко Раичевић, признао је да је објавио вест шест сати пре самог догађаја рекавши да је вест добио у 11.06 часова али је одбио да наведе ко је био извор информације. Марко Ђурић је на Косово и Метохију ушао тек у 16.50 минута! Сат времена касније одиграо се догађај, то јест хапшење, по већ унапред припремљеном сценарију.
Преварени Срби су покушали да пруже отпор РОСУ специјалцима бранећи не толико самог Ђурића колико оно што он представља – њихову државу Србију и тако настају сукоби који кратко трају. У њима је повређено више од 30 особа, међу којима и тадашњи такозвани “министар пољопривреде” у илегалној влади косовских сепаратиста, Ненад Рикало али и други учесници у сепаратистичкој власти који су директно инструисани управо од власти коју је Ђурић представљао.
Многа су непочинства против државе и народа Србије почињена од стране самог Марка Ђурића, укључујући и класичне криминалне радње. Наиме, Ђурић је био извођач перформанса у народу познатог под именом “Ацо, Србине” када је након сепаратистичких квази-избора прослављао “победу” сепаратистичке “Српске листе”.
Учешће те странке, регистроване искључиво у сепаратистичком систему, омогућило је косовским Албанцима да остваре привид државности какав данас имају а за који се, услед ефективне власти коју су им обезбедили “Ђурићи увеоци” оне праве, српске државности на Косову и Метохији, све теже може рећи да је имагинарна и вештачка иако то по свему јесте. Такође, у народу чувена “победа од 5:0” јесте управо Ђурићев изум који се и данас користи да се прикаже сва спрдња и велеиздајничка природа Вучићеве власти и његових слепих послушника од који Ђурић управо носи надимак “професионални тапшач” након што га је камера ухавтила како се током Вучићевог говора нашао у екстази не могавши да сачека да Вучић заврши реченицу како би му распамећено аплаудирао.
Камере нису пропустиле да забележе ни насиље спроведено над косовскометохијским Србима и толерисање истог управо од овог политичког потрчка, Марка Ђурића. Док га је Српкиња у Новом Брду уплашено дозивала из масе тражећи помоћ од насиља којим су претили њеном оцу Ђурићеви људи, он је наставио да хода као да ништа не чује чиме је управо директно дао до знања свим Србима да насиље јесте једино што могу да очекују уколико не подрже велеиздају и политичку кланицу коју им је Вучићев режим наменио. Све то забележила је камера телевизије “Глас Америке”.
И пре тога Ђурић је послао, оправдано се може рећи – дресиране животиње из свог обезбеђења, припаднике сада већ навелико криминализоване Жандармерије, да пребију српског младића који му је, док је Ђурић пролазио са свитом, из баште кафића добацио “пи**о” због издаје коју је чинио. Припадници Жандармерије су се вратили гневно кидишући на младића и да се гости кафића нису испречили српски младић би био тешко претучен, вероватно и са последицама по здравље које би носио до краја живота, тврде присутне који сведоче о гневу којим су керови режима били испуњени у том моменту. Уосталом, довољно је рећи да је један од њих извукао пиштољ на окупљење Србе који су желели да смире ситуацију и спрече пребијање свог суграђанина. О криминалу и издаји Жандармерије на KиМ се могу написати томови али ћемо се овде ипак задржати код Ђурића.
Није тајна ни то да је Марко Ђурић у центру Београда купио стан по цени од 200 хиљада евра које је, како су чак и медији пренели, добио од Братислава Николића, сепаратистичког “градоначелника” Штрпца након продаје Ски-центра Брезовица, у власништву државе Србије. Николић је недавно ухапшен од стране тзв. “косовске полиције” и провео дуже време у затвору због “илегалног издавања грађевиснких дозвола” и материјалне користи коју је так остекао а реч је, у ствари, о хиљадама дозвола које су добили редом косовски Албанци чиме је ова, једна од највећих српских енклава, успешно албанизована а опстанак Срба доведен у потпуну низвесност. Уосталом, Марко Ђурић је сарађивао најтесније управо са онима који су показали изузетну наклоност према криминалу и велеиздаји. Ту треба поменути Божидара Дејановића из Косовског Поморавља коме је Ђурић пружио подршку на сепаратистичким квази-изборима преко кандидата који је представљао њихову странку! Дејановић је први човек на КиМ који је на зграду општине поставио заставу косовских сепаратиста! И он је касније ухапшен од стране тзв. “Косовске полиције” и извесно време провео у њиховом затвору због оптужби за почињен криминал и проневеру новца.
Наравно, Ђурић је изнад свега пажњу поклањао Милану Радоичићу али је уствари он био под Радоичићевим менторством. Сведоци потврђују да је у Косовској Митровици док је Ђурић давао интервју телевизији, џипом пролазио Радоичић и немајући стрпљење да Ђурић доврши, довикнуо “Маркић, завршавај, идемо” на шта је Ђурић прекинуо излагање у камеру која је још увек снимала и послушно се упутио према Раодичићевом џипу.
За поменуто хапшење које је албанским сепаратистима донело прегршт поена на више начина, Марко Ђурић је награђен местом амбасадора Србије у Америци. Сан сваког Отпораша, да свом посилно служи тик уз скуте!
Да је оно било намештено опет је потврдио и сам Марко Ђурић који након што се недавно вратио из Америке прво се састао са својим “татом”, Миланом Радоичићем а онда и са такозваним “министром” Свечљом, сепаратистичким намесником и такозваним “министром унутрашњих послова” управо у систему Аљбина Куртија а који је предводио акцију у Бањској прошлог септембра када су убијена тројица Срба.
Нејасно је са којим разлогом и у ком својству се са сепаратистичким представником срео Марко Ђурић, актуелни амбасадор Србије у Америци? Због свега тога у народу су почеле да колају приче о новим оружаним акцијама које су према нови америчким плановима о коначном отимању КиМ од Србије преко Ђурића договорене, или се барем на овом састанку о њима разглабало, а које би послужиле као параван за ново, жешће насиље косовских сепаратиста над Србима ако не и њиховом потпуном и коначном прогону са Косова и Метохије. Вучићу ни то не би био први пут, чак ни на КиМ где на томе перфидно ради већ дуже време а за резултат имамо ситуацију да је само током његове власти преко 40.000 Срба напустило јужну српску покрајину. Нарочито велики број Срба одселио се после сукоба у Бањској прошле године због чега се претпостваља да би слична акција могла да донесе још повољнији резултат за косовске Албанце а српску страну довела у ћорсокак из кога би (привидно) “морала” да призна илегалну “независност” косовских Албанаца.
Вероватно најтачнији надимак који је Ђурић понео јесте “дебиласти” наденут му од јединог легитимног политичког тела, представника Срба са КиМ, НП “Отаџбина” али инарода који га је прозвао “Мистер Бином” по чувеном комичном лику дебилне појаве.
И ово је потврдио сам Ђурић својим понашањем од чега је тек неколико детаља овде наведено а било их је уистину прегршт. Сада би такав, “дебиласти Марко Ђурић”, да српски народ направи дебилима. Срби са КиМ јесу уморни од безочних непочинстава, притисака, криминала и бруталне велеиздаје напредњачког режима али не толико да могу баш све да прећуте.
Дописник са Косова и Метохије: Иван Максимовић
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!