Испричаћу вам једну причу. Моју причу.
Тог маја 1999. године, шетао сам са татом мојим Новим Пазаром. Одједном сирене су се огласиле. Пиштање … На све стране се чуло. Тата ме је јако привио на груди и утрчао у најближу продавницу. Велики прасак … Мрак …
Моје име је Марко. Марко Симић. Те 1999. године, 20. маја, напунио сам две године. Данас бих имао 26 година и можда би завршио факултет, био професор, лекар, или радник … Сигурно частан и поштен човек, као мој тата …
Никада нећу осетити како изгледа одрастање, како се са другарима игра фудбал. Никада нећу осетити први пољубац и како је то бити заљубљен. Можда би данас и ја био отац, и шетао свог сина нашим Новим Пазаром.
Мој живот и моју будућност отео је неки “Милосрдни Анђео”. Ушао сам у историју као најмлађа жртва НАТО бомбардовања СРЈ.
Убили су ме ваши велики пријатељи из Америке и Европске Уније.
Моје име је Марко.
Марко Симић. 20. мај 1997. – 31. мај 1999. године.
ПАМТИТЕ СРБИ!!!
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!