„Да ли ћемо ми некада нешто морати на силу да прихватимо – могуће“.
Сада су на потезу тужилаштво и медицина, јер је најављено почињење кривичног дела из члана 306, Кривичног законика Србије – „грађанин Србије који потпише или призна капитулацију или прихвати или призна окупацију Србије или појединог њеног дела, казниће се затвором најмање десет година“, а медицина да се позабави могућом циклотомијом, интоксикацијом или олигофренијом као олакшавајућом околности.
Наравно, све ово се првенствено односи на АП КиМ, мада ни остатак Србије није далеко од радњи које су претходиле косовском сценарију. Одавно сви грађани Србије стрепе за своју будућност, јер је актуелно државно руководство својом неспособношћу и туђим обећањима и потписима варано више пута узастопно, што је на крају довело до тога да смо сви испали будале, а они хипермилијардери.
Да видимо да ли ће „опозиција“, пристати да поново буде будала и да све нас настави да прави будалама, па учествује на противуставним и противзаконитим изборима који се, ето, могу одржати у Београду, али не могу у Приштини, Обилићу и других 40+ општина Републике Србије на АП КиМ. Да не помињем и то да свака од тих општина има привремени општински орган и да сви примају плате из буџета. Да имају трунку части и морала, а пре свега државотворне одговорности, „опозиција“ би вратила народу све мандате и позвала на одбрану државе, нарочито сада када је капитулација у најави. Уједињење за консолидацију капитулације? Директиве малигног Запада?
А кад смо већ код Обилића, српска деца из Обилића, Прилужја, Племетине, Бабиног Моста, Грачанице, Лапљег Села, Гуштерице, Косовске Митровице, Звечана, Лепосавића, Зубиног Потока и да не набрајам даље, изгледа нису била присутна у Палати Федерације. Била су деца из Метохије, гњиланског региона и Бањске. Тако је барем прочитала спикерка. За последње две године, број српских ђака на централном Косову смањио се барем за хиљаду.
Судећи по ТВ преносу из Палате Федерације, постројена деца су на цара чекала барем 30 минута. А онда им се обратио неких шест, седам минута, мало се пренемагао, поделио по шарену лажу и поновио – „предаја никада није била опција“. А коме друго да прода такву свињарију? Па једино деци, која на путу до школа сада читају имена својих родних места исписаних на албанском. За то време око два туцета телохранитеља будно су мотрили да неко дете не покуша атентат.
Министарка за бригу о породици и демографију није дошла. Кога је још брига за породице и демографију срца Србије? Заузета је оглашавањем деце на чекању. Петнаест дана наводне државне бриге за нову судбину и онда ко их шиша. Нема више провере где су завршили. Можда у некој новој „Жутој“ кући.
Косовски погром никада није престајао, а придружио му се оскаровски. Процена је да је за дванаест година његове владавине, са АП КиМ годишње просечно одлазило 5.000 Срба, а Србију напуштало 45.000 грађана. Још немамо података о томе колико је косовских Срба у последњих неколико месеци напустило север АП КиМ, а немамо ни податак колико је косовских Срба напустило остатак КиМ од када је укинут динар.
Ништа прецизно, осим да неће престати све док се не испразни. А он је учинио све да га испразни. „Ја сам их лагао када сам им обећао да их неће јурити као зечеве“, изјавио је на комеморативној академији поводом обележавања Дана сећања на 17. март 2004. године – Погром на Косову и Метохији. Успут, од тог његовог лагања, као мало су убијени, њих 3+1, и као мало рањени, туце или два. Ситница. Изгледа и они постадоше комплетни идиоти.
У бахатости леже књучна признања: „Са поносом саопштавам, ја сам био човек који донео одлуку да се гради Београд на води, да се руше противправно изграђене уџерице“ – исход један мртав; „Ја сам их лагао када сам им обећао да их неће јурити као зечеве“ – исход четири мртва и десетине рањених; „Вечерас ћемо имати важне састанке са представницима америчке дубоке државе који одлучују о судбини Србије“ – исход најава капитулације, масовни одлив становништва и губитак дела државне територије.
Пише: проф Давор Калајжић
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!