Поводом двадесет година од Погрома на Косову и Метохији у галерији Дома културе Грачаница одржана је Трибина и изложба фотографија „Погром 17. марта 2004 – Награђени злочин“.
,,Србима је најтеже то што после 17. марта није било казне за одговорне. То је био награђени злочин. Тада сам се уверила да ,,цивилизована Европа” више пажње посвећује онима који чине зло него онима који се од њега бране. Али, морамо да наставимо, наше светиње живе. Ми смо Христов народ који ће и даље да васкрсава,тај 17. март је био врхунац обесрбљивања Косова и Метохије”-рекла је Оливера Радић професор српског језика у Гимназији у Ораховцу и ауторка књиге “Косовометохијски гласови“
ТЕМА мартовског погрома је исувише болна и осетљива за све СРбе а поготову за оне коју су мартовски погром брутално доживели. Поред тога ово је тема о којој се стално мора говорити.
Ово је између осталог у понедељак вече речено на трибини поводом двадесетогодишњице мартовског погрома на КОсову и Меотхији а која је одржана у Дому културе у Грачаници.На трибини под називом „Погром 17 марта 2004 –Награђени злочин“ учесници су указали на један од највећих злочина у савременој историји на овом подручју а изложба фотографија показује степен страдања Срба у том погрому марта месеца 2004 године.
– Оно што се десило 17 марта 2004 године , оно што је претходнило и што је створило једно плодно тле за тај стравичан погром у историјском смислу се може упоређивати и мерити са Вартелемејској ноћи из 1572 године или пак са далеко трагичнијој по обиму разарања и страдања Кристалној ноћи – указао је професор на Филозофском факултету приштинског универзитета са седиштем у Косовској Митровици Владан Виријевић истичући да за тај догађај српски наорд везује осећај бола и немоћи.
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!