Кад су шиптари ушли у Српско село да докусуре преосталу чељад, дођоше до мале куђе близу реке која беше ограђена малом тарабом, прескочивши тарабу четири шиптара провалише врата куђе, а у куђи непомична седи старица.
Гледа у крвника, стара мајка, која одавно није мајка, него кукавица, она је једина остала од целе јој фамилије и зашто да се брани, мирно чека свој ред, али презирно и без страха гледа у очи крвника који носи каму крваву. Крвник се приближи старици, па је уз хистеричан смех поче провоцирати. А она у црнини са штапом у руци и болом у грудима слушаше крвника.
– Кажи баба чије је Косово?
Стара мајка се исправила, па крвника у очи погледала и рекла реченицу која и данас живи далеко од времена њеног.
– Косово није моје, а ни твоје, Косово је Божије па нека Он одлучи ко ђе се њим дичити.
Запрепашћени шиптар крену да је удари, па се предомисли и рече старици, оштрим претеђим гласом.
– Знаш ли бабо да сам ти ја убио сина и лично сам га ја драо док је жив урлао и запомагао. Ја сам му пресудио и ја му само гроба знам, па ме моли проклета старице да ти кажем где ти затрпах сина.
Честита старица подиже главу, погледа крвника у очи и рече:
– Ниси ти убио мога сина, ти си убио себе, сине, ја те неђу молити да ми кажеш гроба милог, али ти ђеш молити мојега Момчила да ти опрости онда кад схватиш да ниси убио њега, него себе.
Избезумљени крвник потеже каму и пресуди старој мученици.
Остале су речи ове свете Српске мајке дубоко урезане у моје сећање на Косово и малено село Оризе. А онај који ми је ову истину испричао прошле године је нестао и до дан данас нико га није нашао…
Извор: ХРИСТОС ЈЕ МЕЂУ НАМА
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!