Суочавање и самоспознаја, речи које смо употребили као кључне тачке за 2024., као да су оживеле на самом почетку године. Обраћање јавности тзв. председника, у делу које се односило на кључно државно и национално питање у нас, представљало је својеврсно историјско понижавање свих грађана Србије. Режим ће посегнути и са захтевом за сазивањем хитне седнице СБ УН, где ћемо чути снажне и надахнуте говоре који неће донети ништа. Толико пута виђен сценарио два огледала, тезе и антитезе, који има за циљ амортизацију незадовољства Српског друштва.

Изостанак реакције јавности, разданио је савез свих друштвених чинилаца када је у питању политика режима према КиМ. Једноставно, рекације није било, као да се ради о неком горућем проблему неке далеке земље. Та самоспознаја је почела да показује слобадан пад у амбис целокупног нашег националног корпуса. Одмах потом су уследили позиви другог спектра наше, од међународног фактора, контролисане политичке сцене, да се тзв Косову дозволи улазак у УН ( без размене амбасадора ), што би Србији донело “дупло златно доба”. Тзв. родољубиви део тзв. јавности остао је упадљиво јалов, што је оставило празан простор. У ту празнину ускочила је политичка организација која у свом наративу КиМ држи у врху својих приоритета (Нови ДСС), па је на седници главног одбора усвојила политичку декларацију (изјаву) у којој КиМ третира као окупирану теритиорију. Годинама су позиви за проглашење окупације КиМ од стране алтернативних друштвено – политичких покрета биле игнорисане, али кад се већ та декларација догодила, вреди је сагледати. Кад се узму обзир све околности живота наших људи на КиМ, упорно кршење резолуције 1244 СБ УН, француско-немачког плана, Охридског анекса, није тешко бити сагласан са усвојеном декларацијом политичке организације Нови ДСС. Међутим, да би читав процес добио озбиљну димензију (сама деклрарација је у суштини само политички формат без дејства) потребно је учинити неколико корака (који ће свакако прозивести снажније ефекте од страначке изјаве):

Захтев Народној Скупштини Републике Србије за усвајање РЕЗОЛУЦИЈЕ проглашењу окупације дела територије, конкретно Косова и Метохије. Евентуално усвајање би прозивело неколико последица:

Међународној јавности би се послала снажна порука о једниству политичких чинилаца када је у питању КиМ, да без обзира на досадашње процесе, Србија никад неће прихватати отимање дела своје територије.

-Србија, одбацује све досадашње споразуме, јер и поред добре воље за компромисним решењем, сучавала се са уценама и ултиматумима.

Афирмисање Српског предлога за суштинску аутономију КиМ у складу са резолуцијом 1244 СБ УН, уз захтев за враћање тог питања у СБ УН (тиме се шаље порука да је Србија и поред резолуције о проглашењу окупације КиМ, спремна за разговоре).
-Сама најава да ће Народна скупштина Републике Србије за дневни ред имати тачку усвајања резолуције о окупацији дела своје територије, произвешће реакције међународне заједнице. Став политичког запада је јасан, али ће нашој јавности бити јасан и суштински став две сталне чланице СБ УН са правом вета, Руске Федерације и НР Кине. Србија ће послати поруку да је спремна да прихвати предлоге Руске Федерације, да се процес преговора врати у СБ УН, који су 2022. године одбијени од стране режима у Београду

Резолуција 1244 СБ УН у својој суштини представља оквир привремене мисије УН на Косову и Метохији (цивилна мисија УНМИК и војна мисија КФОР), која управља тим делом наше земље док се не донесе политичко решење о статусу, а с’ обзиром да је посредничка и статусно неутрална улога УН компромитована преузимањем медијатора преговора од стране земаља коју су признале нелегално проглашену независност тзв Косова, Србија захтева да се преговори о статусу КиМ врате под окриље УН.

Тиме се реафирмише статусно неутрална позиција УН у преговорима који отварају врата да се дође до решења о суштинској аутономији Косова и Метохије, очувању повеље УН, поштовању целовитости Републике Србије, што резолуција 1244 СБ УН гаранту.

У складу са горе наведеним, Република Србија предузима снажну дипломатску активност у Сједињеним Америчким Државама, са циљем да одлуку Народне скупштине Републике Србије о проглашењу окупације дела своје територије и захтевом према УН, представи као легитимну заштиту својих државних и националних интереса, чиме се неће угрозити постојећи интереси Вашигнона. Овим процесима Србија излази из своје учмалости, потпуног колонијалног статуса, снажним, проактивним дипломатским приступом. Мапа пута је представљена у оквиру документа “Пројекат Србија”.

Припремање земље за Нови економски правац, и снажну дипломатску акитвност, са циљем да ублажи економске и политичке последице којих би свакако било, уколико би се резолуција о окупацији у Народној скупштини изгласала. То је и прилика да срж наше економије и развоја вратимо у наше руке.

Овај правац и процес би створио јасну слику, колико смо као друштво спремни да подносимо последице, због најважнијег питања нације.

уколико тај захтев буде одбачен, предлог РЕЗОЛУЦИЈЕ ( Одлуке ) поделити свим посланицима Народне скупштине за изјашњење на личном нивоу, да би грађани Србије имали јасан увид ко их представља у најважнијем законадавном телу наше државе.

Уколико се предлог резолуције суочи са одбијањем, подносиоци предлога резолуције напуштају Народну скупштину, враћају мандате и позивају грађане на снажну активност и противљење политици која руши темеље наше државности. Овакав потез би покренуо процес блокаде режима у донешењу одлука због којих смо у ризику да будемо изопштени са мапе историје као државотворни народ, без обзира што смо већ сад дубоко загазили у то блато.

Одлука у правцу који захтева од Народне скупштине Републике Србије да усвоји резолуцију о проглашењу окупације дела наше територије, скинула би сумњу са политичких организација да Косово и Метохију користе искључиво као наратив за сабирање политичких поена, и представљао би снажан замајац за окупљање свих у одбрану Устава који грађани морају бранити као да бране зидине града.
(Демокрит)

Треба напоменути, да је нови сазив Народне скупштине креиран у једном процесу избора који је изашао из оквира Устава Републике Србије (нису одржани на Косову и Метохији), чиме су грађани и све политичке организације које су узеле учешће на изборима, заправо послале поруку целокупној међунардној јавности да Србија, КиМ више не препознаје као свој интегрални део. Али, с’ обзиром да позиви на активни бојкот овог изборног процеса није наишао на разумевање код грађана и политичких организација естаблишмента, ред је да се предложи и подржи правац који има снажније дејство од декларације једне политичке странке.

Више пута помињане речи “Суочавање и самозпонаја 2024” су изгледа пред наша лица дошле и пре него што смо очекивали. Можда смо заборавили да Истина тако делује, изазива нас на директан судар, судар који избацује на површину спремност нас самих који тако грлато певамо и зборимо о Косову и Метохији. Присутан је страх од те Истине, која нам својом брзином можда спрема Откровење о нашем паду. Ако са тим потпуним падом будемо суочени, није крај. У тој спознаји потпуног пада можемо гледати и наше уздизање!

This image has an empty alt attribute; its file name is viber_image_2023-12-29_15-35-04-567-1024x744.jpg

За покрет Народна Држава пише Дејан Милошевић.


Косово и Метохија су Срце и Душа Дрбије!

By Admin

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *