Поподне 15. децембра, после више од шест и по месеци КФОР је дислоцирао ограду испред зграде Општине којом је био забарикадиран прилаз овој згради.
Улица је отворена за саобраћај и пешаке али је сам улаз у зграду и даље блокиран из предострожности како неко не би омео узурпаторе који се унутра налазе, што је тотални апсурд. Осим ако су то Албанци које НАТО штити, тада се подразумева да је то “ред и закон”. Иначе, КФОР свој легитимитет црпи из Резолуције 1244 УН СБ и по њој у обавези је, дакле морао би, да се брине о безбедности, да чува ред и закон а не да обезбеђује сигурност онима који све то крше док оптужује за нереде локалне Србе који ту живе.
Све што мештани желе јесте да наставе и даље ту да живе мирно и због онемогућавања тога изражавају своје незадовољство наметном безакоњу.
Забрињавајућа је и доза непријатељства која се осећа код припадника КФОР-а као и понижавајући став који заузимају наспрам локалних Срба. Од контигената војника који су се ту мењали, а ту су били Пољаци, Американци, Грци, Бугари, Немци, Италијани… једино су турски војници имали преводиоца за српски језик. Други одбијају сваку комуникацију или је, у случају да морају да се споразумеју са мештанима који су остали заробљени иза жице у области коју КФОР надзире, обављају махањем руку и ногу, потпуно импровизованим знаковима и такорећи опонашањем звукова што додатно отежава ситуацију али намеће и диктира осећај непријатељства према локалном становништву које је у овом насељу 100% српско.
Свеукупна порука која се снажно шаље јесте да за Србе више нема будућности у месту које су стварали њихови преци (на узвишењу изнад самог градића налази се средњевековна тврђава Звечан одакле су српски владари управљали овом облашћу) већ да морају да се повинују непријатељски настројеним Албанцима. Треба рећи да у градићу Албанаца нема док их на читавој територији општине Звечан има у, такорећи, занемарујућем проценту.
Не сме се изоставити стање створено уз инструкције и под будним оком међународне заједнице, УН-а, КФОРА и других мисија задужених за “успостављање закона и мира”. Под заштитом поменутог фактора, Албанци су протеклих деценија могли слободно, па и показивали, искључиво и отворено непријатељство према Србима, а тамо где су преузели власт у потпуности што је случај са већим делом територије покрајине јужно од Ибра, Срба више готово да нема. Преостали живе у гетима са минималним условима за живот, без основних људских права и лишени сваког достојанства.
То је оно што Срби на северу покрајине не желе да им се догоди. та њихова жеља је “главни проблем” са којим се НАТО данас бори на Косову и Метохији.
Текст и фото: Иван Максимовић
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!