Албанске шумокрадице већ годинама несметано краду шуму у близини Куршумлије, пуцају из аутоматског оружја на српске куће, пустају псе на полицију… Из куршумлијском селу Растелица на самој административној линији са Косовом и Меохијом мештани су се иселили, отишли у Куршумлију. Према сведочењу малобројних мештана албанске шумокрадице несметано секу шуму у том административном појасу док су крађе шуме одвијају свакодневно, годинама.
Сведочење једног мештанина из тог краја:
“Жандармерија не патролира овде никако, значи жандармерија никад није прошла овде. Значи пролазе обични припадници полиције који их има двоје или троје у Ланд Роверу и то је то. Они прођу, припуцају на њих, они одговоре или не одговоре и то је то. Они немају ни никаква овлашћења. И шта могу, прошли пут је било 50 шиптарских терориста који су отворили на полицију, и шта могу два човека да ураде на 50 људи?
Шта, нама треба још нека погибија Стевана Синђелића, требају нам још једне Кошаре, шта? Не разумем шта држава чека, шта да се деси. Шта да се деси? Шиптари су нам напали полицију, напали су војску, пустили су кучиће на њих, пуцали су на војску. Шта требају ти Шиптари још да ураде да би држава стала иза народа и да реши ту ситуацију? Ја кад би отворио ватру на полицију, не би ме имало, за две ипо секунде би ме убио неко.
Па, зашта су ти хеликоптери наручени из Русије, из чега, за шта имамо, располажемо неком хеликоптерском јединицом, располажемо неким специјалним јединицама? Колико треба из Београда хеликоптером да долети довде? Колко треба? Пола сата, 45 минута?
Видели смо, војска има посебно. Министар Вулин долази својим хеликоптером. Министар Стефановић долази својим хеликоптером. Може ли један тај хеликоптер да се узме, одозго ће их гађамо са камење, са нешто, ће да их спречимо да краду ту шуму. Мислим, дај да решимо нешто. Или треба да се исели сав народ из Куршумлије.
Ми немамо алтернативу. Ја нећу да тражим другу земљу, ја имам, живим у Србији докле будем могао. Кад будем морао да се иселим из Куршумлије, ја се селим на Андрићев Венац број 1. А тамо ће председник који буде тад, дал ће да буде овај или други, да дође у егзилу из Куршумлије да даје, да му буде представништво у Куршумлији пошто ћу ја да населим, вероватно, тај Андрићев Венац. Јер нећу да имам алтернативу. Ја немам где да одем одавде из Куршумлије. А он нека види где ће народ да оде из Куршумлије. Ако будем мора да оде.
Ево већ ови мештани немају где да живе, овде што живе мештани у селу Растелица, они су се повукли у Куршумлију. Ко сме да заноћи горе кад му Шиптари сваки дан дођу испред куће му сечу. Јел сме неко да заноћи ту? Јел сме неко да доведе жену, децу? Јел сме неко да остане ту жив. Па док дође полиција, док се сети Вулин да дође да упали хеликоптер да дође, они живог има да га одеру и испечу. Кад ће он да дође одоздо? Шта треба још да се деси?
Ја не знам, не разумем, шта је тај окидач да државу доведу у систем да реагује и заштити свој народ? Ајде нек заштити Србе у Србији. Дал смо ми грађани шестог реда, првог, петог, којег смо реда кад сви имају веће право од нас Срба? Ми тражимо заштиту, ми тражимо да можемо нормално да живимо, а ми не можемо да живимо нормално.
Ми, ево у 21. веку боримо се, опет имамо са тим аждајама, са Шиптарима, са терористима, са… Ми цео живот се боримо са неким. Ми никако не можемо да живимо нормално овде. Нити можемо, нити имамо од чега да живимо. Нити у Куршумлији постоји нешто да ради да би могао народ да живи у Куршумлији.”
Народни посланик Александар Јерковић боравио је на административној линији код Куршумлије где Шиптари улазе у централну Србију и секу српску шуму.
Како каже Јерковић: “Ово је штета вредна милијарду евра, а све ово дозвољава режим у Србији, иако би лако могао да га реши”. Он је упозорио и на то да Албанци оружјем пуцају на Србе у овом подручју и затражио од власти да хитно реши овај проблем.
До дан данас се власт у Београду није огласила.
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!