А. Вучић je ултиматни велеиздајник. Ако желите да зауставите ултиматну велеиздају А. Вучића и не желите да будете саучесници у историјској велеиздаји и понижењу Србије, немојте да му дате ваш глас. Он води другосрбијанску политику кријући се иза маске лажног родољубља.
А. Вучић је без икаквих овлашћења обновио преговарачки процес на линији Београд-Приштина.
До данас су приштински сепаратисти од Вучића добили следеће елементе:
– Цео споразум са 11 чланова о облику границе и царина;
– Од новембра 2013. године избори на Косову и Метохији одржавају се искључиво по законима такозване „Републике Косова“;
– Приштина је добила сопствени међународни позивни број +383;
– Главно рударско-металуршки комбинат „Трепча“, главно рударско-металуршко постројење у региону, пребачено је у руке сепаратиста (пролеће 2019., то би било немогуће без претходног пријема Приштине на север региона);
– Крајем 2020. године такозвано „Косово“ је стекао сопствени енергетски систем и, сходно томе, енергетску независност;
– Право Албанаца да у Србију уђу само са личним картама (крај 2020. године);
– Захваљујући Београду Срби су принуђени да узму пасоше и регистарске таблице ткз „Републике Косова“;
– Вучић развија мини-шенгенску иницијативу – пројекат отворено везан за изградњу Велике Албаније, пошто је аутопуту Београд-Приштина-Драч додељен статус највишег националног приоритета од 2015. године (ово је логистичка рута за трансфер најјачег јужног крила НАТО из унутрашњости Јадрана);
– Према Вашингтонском споразуму између Вучића и Трампа у септембру 2020. године, Београд се обавезао да ће поред наведеног пута изградити и железничку пругу до Јадрана (железничка пруга Ниш – Приштина – Драч), што значи потпуни приступ НАТО-у (са Алијансом је Србија) управо од приступања Вучића, у највишој фази сарадње ИПАП.
– У јануару 2015. потписани су технички протоколи споразума СОФА, а у јулу 2015. године су ратификовани, чиме је држава у потпуности стављена на располагање НАТО, дубока територија Балкана, односно до Вардарско-моравске долине, која повезује Азију са Европом.
Закључење Вашингтонског споразума омогућило је албанском премијеру Едију Рами да тврди да ће луку Драч претворити у “косовску” луку;
– Према Вашингтонском споразуму испоставило се да је последњи, раније неприступачни циљ, сада у рукама Приштине: језеро Газиводе и са њим читав енергетски систем региона;
– Београд је створио сопствену алтернативну странку косовских Срба „Српска листа“, која је постала фракција „косовског парламента“, која је 2017. године подржала избор Рамуша Харадинаја за премијера;
– Генерално, за време председниковања Вучића, ткз „Косово“ је формално створило своју војску.
Наравно, то А. Вучићу није било довољно. Док је до сада је “испод жита” спроводио ‘француско-немачки споразум о ткз “Косову”, а сада и отворено изјављује да “Србија у складу са својом политиком иде у имплементацију свих споразума од Бриселског и Охридског”.
У члану 1 француско-немачког споразума “Стране ће међусобно развијати нормалне, добросуседске односе на бази једнаких права.”
Према Члану 2, “Обе стране ће се руководити сврхом и принципима утврђеним у Повељи Уједињених нација, посебно оним о сувереним правима држава, поштовању њихове независности, аутономије и територијалног интегритета, праву на самоопредељење и заштити људских права и недискриминације.”
У члану 4 „европског” предлога „основног споразума Косова и Србије”, пише да Србија и такозвано “Косово” полазе од претпоставке да ниједна од њих не може представљати другу страну у међународној сфери или деловати у њено име. „Србија се неће противити чланству “Косова” у било којој међународној организацији“, експлицитно се наводи у том члану.
Заједница српских општина се у овом документу, који већ кружи друштвеним мрежама, конкретно не помиње, већ се о њеном оснивању може закључити посредно, преко осталих чланова.
Тако у члану 11 пише: „Обе стране потврђују своје обавезе за спровођење свих претходних споразума“.
