КФОР упорно тврди да са насиљем које косовски сепаратисти спроводе над Србима, нема ништа. Наравно, то је обична лаж. Све време су представници КФОР-а, то јест НАТО пакта, нарочито амерички контигнет и њихови официри, ти који воде, контролишу и коорднишу читавом акцијом насиља над Србим на северу Косова и Метохије од почетка ове године али, наравно, и све време почев од НАТО агресије 1999. године, до данас.
Срби на Косову и Метохији то не само да су видели својим очима, већ и осетили на сопственој кожи. Разлог зашто се то не зна јесте чињеница да Америка не контролише само оружане формације већ и представнике власти а најгоре од свега је што контролише медије. На основу разних пројеката које финансирају на кратко орочено време, Америка и ЕУ држе уреднике и новинаре на кратком повоцу непрестано их подсећајући да финансије могу лако да се угасе. Заузврат добијају верне промотере своје политике насиља и прогона Срба са Косова и Метохије.
Како то у збиру изгледа описала је Српкиња са КиМ, Сандра Добрић. Њен текст објављен на друштвеним мрежама, накнадно проверен на терену од сарадника порала Косовкса Истина и потврђен као истинит, најбоље описује очај, безнађе и свакодневницу са којима се суочавају Срби у јужној српској покрајини. Преносимо га у целости:
“Управо се, са сестром, вратих из КМ. Преко Шарен-камена, на скретању ка Бресници, Вилишту и Белом путу – застој. ROSU и војници америчког контигента KFOR-a, под пуном ратном опремом, претресају и фотографишу возила.
Једно плаво, блиндирано, возило ROSU и два возила KFOR-а. Постављене и препреке на путу, које склањају кад проконтролишу возило. Док је ROSU полицајац узео наша документа, припадник америчког KFOR-a је фотографисао таблице са задње стране. Како сам то видела у ретровизору, питала сам га:
– Excuse me, why are you taking a photo of my plates? (Извините, зашто фотографишете моје таблице?)
Мало збуњен (ваљда га нико од ових који су прошли то није питао), није ми одговорио, већ се обратио свом колеги: “She asks why are we taking pics of her car.” (“Пита зашто јој фотографишемо кола.”)
Други војник ми је врло непријатним тоном одговорио: “Because we are following orders.” (“Зато што следимо наређења.”)
Онда су се удаљили и сва моја и сестрина документа, смејући се међу собом, фотографисали мобилним телефоном.
За разлику од њих, припадник ROSU је био веома љубазан. Иако му нисам видела лице, на моје питање да се код нас опет нешто није десило и да ме је страх, рекао да не бринем и да је то редовна процедура. Можда је тако, али ме заиста занима зашто су сестрина и моја документа фотографисана и где ће те фотографије завршити.
Како живите ви на Косову и Метохији?
Па, онако… Некад нам се ноге одсеку, приликом редовне провере у саобраћају (наравно, не од стране саобраћајне полиције), па не можеш после да убациш у прву, а све остало је “добро”.
Косово и Метохија су Срце Србије!