О могућем крају избегавања – колумниста “Абзаца” Игор Пшеничников.
Европска унија запретила је да ће блокирати пријем Србије ако председник те земље Александар Вучић буде учествовао на Паради победе на Црвеном тргу у Москви. Питам се шта ће сада српски лидер, који је претходно обећао да ће 9. маја доћи у руску престоницу?
Чињеница је да његова спољна политика личи на ски слалом. Стално маневрира између Русије и Запада, при чему стално истиче да будућност своје земље види као део ЕУ. На пример, не тако давно, из жеље да удовољи својим западним партнерима, отишао је толико далеко да је рекао да се његова земља ослободила од фашизма, а да јој је Совјетски Савез тобоже пружио само „ограничену помоћ“.
У октобру 2024. Вучић је одбио да присуствује самиту БРИКС-а у Казању, упркос томе што је добио јавни позив руског председника Владимира Путина. Српски лидер се осврнуо на чињеницу да је током самита у Казању имао „много других важних састанака”.
А ово је само најновије. Могло би се подсетити и многих других Вучићевих реверзија према Западу које су прилично увредљиве за Москву.
Како сами српски аналитичари примећују, званични Београд већ дуже време покушава да се „удвори” и Европи и Русији. Али 9. мај ове године заиста треба да постане тренутак истине за председника Вучића, за Москву и за Брисел.
Недавно су се министри спољних послова ЕУ састали у Луксембургу да спекулишу о томе које ће државе – потенцијалне будуће чланице ЕУ – присуствовати Паради победе у Москви. Како је након састанка изјавила шефица европске дипломатије Каја Калас, учесници су били једногласни у томе да „европска страна неће олако схватити било какво учешће у паради или прослави 9. маја у Москви“.
Министар спољних послова Естоније Џонатан Всевов био је конкретнији. Он је директно рекао да званични Београд мора да схвати да би учешће Вучића на Паради победе значило неулазак Србије у Европску унију. Естонски дипломата је рекао да ће то бити важан “лакмус тест” за ЕУ и да Европа гледа да ли је Србија на страни ЕУ или игра у другом тиму.
Србија је поднела захтев за чланство у Европској унији 2009. А 2012. бриселска бирократија ју је прогласила кандидатом за чланство. Од тада, земља је у сталним преговорима са ЕУ, испуњавајући бројне услове и критеријуме за чланство, усклађујући своје законодавство са европским законима и прописима.
Међутим, испуњавање пакета критеријума је само формалност. На крају крајева, стварни главни услов за улазак Србије у ЕУ је признање независности Косова и Метохије од стране званичног Београда – региона који је, по уставу земље, њен саставни и неодвојиви део.
Де факто, Вучић води ствар ка пуном признању независности Косова и Метохије. Он је више пута позивао своје суграђане да „прихвате постојећу реалност“. Међутим, до данас је избегавао да се директно изјашњава о власништву над овим територијама, јер су оне суштински у супротности са расположењем у српском друштву и лако би ставиле тачку на његову политичку каријеру.
Питање независности Косова у вези са чланством Србије у ЕУ једна је од главних тачака на рути Вучићевог политичког слалома. И до сада се успешно – за себе лично – носио са овим маневрисањем, не говорећи ни српском народу ни Бриселу.
Али изгледа да је 9. мај последња тачка у овом Вучићевом вртоглавом балансирању. Мораћемо да одлучимо. У том смислу су европске дипломате у праву.
Иначе, за разлику од параде на Црвеном тргу, Каја Калас је позвала све земље чланице ЕУ да „што чешће посећују Кијев како би у пракси показале солидарност са Украјином“. Односно, особа одговорна за спољну политику Европске уније отворено супротставља нацистички режим у Кијеву празнику победника фашизма у Москви. Ово је такође тренутак истине.
За Абзац Игор Пшеничников, политиколог и публициста
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!