У недељно јутро 6. априла 1941. године нацистичка Немачка започела је бомбардовање Београда чиме је покренута инвазија на Краљевину Југославију. Град је бомбардован у четири налета 6. априла, и поново 7, 11. и 12. априла 1941. Погинуло је око 2.500 људи, а срушено и уништено више стотина зграда. Бомбардовање је уследило као одговор на демонстрације одржане девет дана раније, 27. марта, против приступања Тројном пакту и одбијања савезништва са Немачком. После 11 дана војска Краљевине Југославије је капитулирала, а Србију и Београд је окупирала нацистичка Немачка.
На данашњи дан 1941. Немачка је бомбардовала Београд Краљевину Југославију нацистичка Немачка напала је на данашњи дан, 1941. године, у раним јутарњим сатима, без објаве рата. У ваздушним нападима на Београд, који су трајали током два дана, учествовала су 484 немачка ваздухоплова, од чега 234 бомбардера и приближно 120 ловачких авиона. Убијено је хиљаде грађана и уништен већи део центра града, међу којима и ризница културног наслеђа Србије – Народна библиотека у којој је, нокон што је погођена запаљивим бомбама, потпуно изгорело око 300 хиљада књига и неколико хиљада старих списа.
Поштовани пратиоци припремили смо за вас књигу “Бомбардовања Београда(1941 – 1944)”, Београд, Историјски архив Београда, 1975, пдф формат.
Уништена Народна библиотека Србије
Током априлског бомбардовања порушено је 627 зграда, а оштећено преко 8.000 зграда (укључујући део зграде Старог двора). Тешко је оштећена Вазнесењска црква и бројне друге институције, међу њима најзначајнији споменик културе са 350000 књига.
Народна библиотека Србије основана је у време када владавине кнеза Милоша 1832. у књижари Глигорија Возаровића. Он је наредио да се један примерак од сваке штампане књиге уступи библиотеци.
У зграду на Косанчићевом Народна библиотека Србије уселила се 1925. године, искористивши простор у бившој фабрици за производњу папира и картона Милана Вапе, индустријалца и добротвора. Када је Вапа то здање 1921. године продао Краљевини СХС зграда је адаптирана за потребе библиотеке. Зграду је пројектовао архитекта Бранко Таназевић у стилу архитектуре академизма.
Зграда библиотеке погођена је 6. априла 1941. приликом немачког бомбардовања Београда и велики део књижног фонда је тада уништен. Уништени су инвентари и каталози, збирка од преко 1000 рукописа и повеља од 12. до 17. века, картографска и графичка збирка , збирке новина, збирка турских докумената о Србији, старе штампане књиге, личне библиотеке Вука Караџића и Ђуре Даничића, као и целокупна преписка значајних личности из културне и политичке историје Србије и Југославије.
Постојећа зграда Народне библиотеке на Врачару изграђена је 1973. године. Зграду је пројектовао архитекта Иво Куртовић.
У бомбардовању 6. априла 1941. године је страдала и Друга београдска гимназија
Друга београдска гимназија (данашња Филолошка гимназија ) једна је од најстаријих београдских гимназија, основана 1870. године. Од свог оснивања она је мењала имена и места, али се зна да је почетак рада везан за Палилулску школу (данашњу Ош Вук Стефановић Караџић). Од 1897. налазила се у згради на Булевару краља Александра на плацу трговца Јована Панђела у згради адаптираној за потребе школског простора. Она се налазила у близини Батал џамије која је срушена крајем 19. века.
Зграда Друге београдске гимназије у тадашњој Пеонкаревој (данашна Македонска ) саграђена је 1910 године. Током априлског бомбардовања била је погођена бомбама и тешко оштећена. Остала је само фасада зграде, док је унутрашњост била потпуно порушена. У згради је погинуло 17 војних лица, домар школе и три ученика. Гимназија је те школске године имала укупно 600 ученика, који су од јесени 1941. наставили школовање на другим локацијама у граду. После Другог светског рата гимназија је просторије делила са другим београдским гимназијама,(данашњом Петом, Трећом), док се није поправила стара зграда 1947. Ипак, 1960. године, Општина града Београда одлучила је да сруши зграду Друге београдске гимназије да би се на том месту саградила зграду за новинску кућу Политика.
На месту некадашње зграде Друге београдске 1968. године подигнута је нова зграда Политике према пројекту архитеката Угљеше Богуновића и Слободана Јањића. Пројекат небодера од 17 спратова је био у складу са модерним интернационалним архитектонским стилом.
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!