Био је он њихов понос и било је то на данашњи дан 1999. године, а авион је преко Словеније и Мађарске кренуо да бомбардује непослушне Србе.
У атару села Буђановци, 3. ракетни дивизион 250. ракетне бригаде ПВО, први пут у историји оборио је тзв. „невидљиви” авион.
Оборен је руским ракетним системом „С-125 Нева”, старим скоро 4 деценије.
„Извините, нисмо знали да је невидљив,” тада је постала главна изрека, а делови авиона постају најтраженији сувенири на свету.
„Ноћни јастерб” како су га звали, невидљив је био само у западној пропаганди, а радило се о авиону смањеног радарског одраза.
Овај авион кориштен је у Ираку 1992. године и имао је 1.300 полетања где ниједном није био примећен.
У британском војном часопису „Jane’s Defence” почетком марта 1999. године, НАТО генерали пореде Србију и Ирак, Београд и Багдад.
И заиста, НАТО је над Србијом користио сво своје искуство из рата у Ираку где је највише употребљаван баш авион Ф-117А који је имао највише успеха.
Иако су Београд и Багдад некад били у истој држави, није то био рат са истим људима.
Војници који су ушли у историју као први и једини који су оборили авион „стелт технологије”, у пуном саставу су:
– Командант дивизиона, потпуковник Золтан Дани.
– Заменик команданта дивизиона, потпуковник Ђорђе Аничић.
– У станици за вођење ракета налазио се, мајор Борис Стојименов.
– Официр за вођење ракета, капетан I класе Сенад Муминовић.
– Оператор ручног праћења, водник I класе Дејан Тиосављевић.
– Оператор ручног праћења, старији водник I класе Драган Матић, који је први уочио авион.
– Командир батерије, потпоручник Дарко Николић.
– Записничар борбених дејстава, војник Давор Бложић.
– Командир одељења за напајање, старији водник I класе Ђорђе Малетић.
– На осматрачком радару П-18 налазио се водник I класе Владимир Љубенковић.
– У центру везе био је потпоручник Миодраг Стојановић.
– На имитатору радарског зрачења били су водник Игор Радивојевић и заставник Радисав Јовић.
Само неколико официра присуствовало је на вежби и бојевом гађању овим ракетама у Русији.
Ови војници у ратним околностима имали су највише 27 секунди да реагују када уоче мету, ако би зрачили дуже, они би сами постали мета.
Тако су 27. марта 1999. године у 20:42 испаљене две ракете укупне вредности 170.000 долара.
Наши војници су чак и овај притисак носили на леђима.
На крају је дошло до сусрета ракете и циља, а оперативни центар команде бригаде одмах је од њих тражио да се издиктирају сви параметри.
Након неколико тренутака из центра се зачуло:
„Браво, легенде.”
А екипа са слике се потрудила да место принудног слетања „невидљивог”, заувек буду Буђановци…
Пише: Деки РС
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!