На почетку позивам на саборност и мудрост у датом моменту узимајући у обзир да смо потенцијално пред врло захтевним периодом у сваком смислу и да се у првим редовима данас налази омладина Србије у условима незабележене издаје. Већ много тога је у дискусији наведено и речено тако да не би додавала у том смислу ништа ново.
Проф. мр Нинослав Ранђеловић је у једном изванредном и испиративном излагању пренео слику претешког стања на Косову и Метохији која је наша стварност са којом се морамо суочити. И док се бројне светиње, светионици наше дуге историје и хришћанског подвига претварају у гомиле камења, о томе ћути цела српска јавност у свим сферама шаљући с времена на време бомбастичне поруке да је Косово срце Србије, али питамо се где је наше срце. То стање дубоке незаинтересованости огледа се у понашању институција државе Србије, у академском погледу на стварност, у културолошком анагажмануу, у сваком другом иступању. Потпуно је неприхватљиво да је и 17. марта 2004.г. извештаје са КиМ слао проф. Ранђеловић као ентизујаста и да се ни данас се није променио однос према пре свега страдању српског народа на КиМ чак и од алатернативних медија и интелектуалаца. Једноставно када погледамо поразно стање светиња на КиМ морамо се запитати шта то свако од нас је требао учинити да не буде такво стање и од те истине не можемо побећи пред лицем Господа. Сама чињеница да држава Србија не поседује архиву о страдању светиња на Ким, да архиву о страдању српског народа и светиња нема јавни сервис РТС већ користи материјале с муком документоване од професора филозофије указује да је кривица наше генерације апсолутна.
И реализацију материјала који је приказан на заседању Сабора су помогли пријатељи и отац Радивој Панић који је успркос одсуства благослова надлежног архијереја помогао реализацији материјала уз молитвено сећање пред прецима који нас хтели ми то или не посматрају са достојног себи места. Заправо све је почело објавом на медијима тзв. Косова да се неки Албанац захваљује за пут до испоснице Св. Петра Коришког и тада је проф. Ранђеловић реаговао са посетом светињи и са обајавама разорног насупта институција сеционистичке творевине. И даље стање светиња на КиМ није објављено на веб презентацији СПЦ нити на било ком релевантном месту. У видео материјалу припремљеном за заседања Сабора налазе се поразни снимци и српских гробаља, разрушених и оскрнављених и све ово стање и даље није разлог било чијег анагажмана у Србији.
Без сумње да смо и сведоци изванредне генерације младих којој смо дужни пренети завет од којег смо окренули главу, дужни смо тим младим људима пренети истину о страдалима, о порушеним светињама, о затворенима, о уништеној имовини српског мученог народа, о прогону. И свако од нас мора учинити све по својој скромној моћи да помогне опстанку српског народа и светиња било посетама КиМ, било сведочењима, било медијским објавама, било сваком другом подршком јер чиме доказујемо да је “Косово срце Србије”.
Гордана Кангрга-Микулић
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!