Ја сам један од вас – млад човек који је морао да напусти ову земљу, не зато што то желим, већ зато што овде нисам имао будућност. Србија је постала земља из које млади беже, јер их овде не чекају ни прилике ни правда. И док ми одлазимо, Александар Вучић остаје, ослањајући се на оне којима је најлакше манипулисати.
Његов главни ослонац су пензионери, које систематски држи у незнању и страху. Уместо да улаже у образовање, науку и привреду, Вучић користи медије да шири пропаганду и заварава народ. Његова власт опстаје на манипулацији, на контролисању информација и на сталном уверењу тих људи да су без њега изгубљени. Да није тужно, било би смешно – председник једне земље користи сопствени народ као алат за одржавање своје моћи.
Ми, млади људи, то нећемо више да трпимо. Гледамо како се институције урушавају, како се наша будућност продаје, а Вучић нас уверава да је све у најбољем реду. А шта је његов одговор на протесте студената и младих? Претње специјалним јединицама, Кобрама. То је његов страх од промена – јер зна да његова власт опстаје само док успава и застрашује народ.
Ово је земља у којој је страх замена за дијалог. У којој млади немају ни простора ни права да кажу своје мишљење. И то је Србија Александра Вучића – земља у којој образовани људи одлазе, јер се овде поштују само послушници.
Александре Вучићу, твоје време је прошло. Овај народ неће заувек бити твој таоц. Ми смо генерација која неће дозволити да будућност Србије зависи од твоје пропаганде и страха. Ова земља заслужује више. Заслужујемо да останемо овде, да градимо своје животе, и да више никада не дозволимо да нас неко држи у шаци манипулацијама и лажима.
„Вучић се ослања на људе које је овај систем намерно оставио у незнању и без информација. Уместо да улаже у образовање и оснажи грађане, он користи медије да шири пропаганду, злоупотребљавајући њихово поверење. То није грешка тих људи – то је свесна стратегија режима да их држи у страху и зависности.“
Пензионери нису криви – они су жртве твог система. Али, ми који разумемо шта радиш, ми који знамо да ова земља може боље, нећемо стати док не ослободимо Србију од твоје диктатуре.
Твоја власт, заснована на страху, лажима и претњама, нема будућност. Овај народ ти више не верује, а млади, образовани људи, који су снага сваке земље, више неће бежати. Ово је крај твоје диктатуре.
Ми преузимамо будућност у своје руке. Вучићу, твоје време је прошло. Овај народ више не може да трпи твоје лажи, твоје претње и твоју диктатуру. Твоји дани на власти су одбројани, јер ова земља више неће бити твој плен, нити таоц твоје похлепе и моћи. Ми, млади, смо твоји најгори непријатељи – јер нас не можеш ућуткати, уплашити, нити зауставити.
Србију ће ослободити њена деца, она која си покушао да ућуткаш, понизиш и отераш. Ми се враћамо, Вучићу. И када се вратимо, нећеш имати где да се сакријеш. Твоја диктатура пада. Србија се буди. Твоје време је завршено!
Пише: Немања Радојевић
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!