Колаж Цариграда
Већ неколико дана у Србији се одржавају масовни вишехиљадни протести против председника земље Александра Вучића. Српски лидер то покушава да представи као „револуцију у боји“ и криви Запад. Вучићева лукавштина је у томе што огорчење народа због његове антинационалне политике покушава да преведе као „махинације“ Запада, а да је у свему на страни Запада и истовремено рачуна на подршку Москве. .

Трагедија у Новом Саду

Формални разлог за масовне протесте у Србији је то што се 1. новембра у Новом Саду срушила надстрешница на зграду железничке станице. Погинуло је 15 људи, међу којима и деца. Срби оптужују председника Александра Вучића и његов тим за корупцију, тврдећи да су корупцијске шеме узрок неквалитетне рестаурације станице и трагедије која је уследила.

Сада се оптужби за корупцију придружује и захтев Срба да не признају независност Косова (што је Вучић већ де факто учинио) и да престане да помаже Украјини. Вучић је оптужен да је “издао Србију и Русију”.

Положај актуелне власти у Србији је крајње неизвесан, упркос чињеници да су готово сви водећи медији под контролом председника. Важна подршка Вучићу је теза коју у српском друштву износи да је „најбољи пријатељ Владимира Путина“. Због тога је председник Вучић недавно телефонирао руском министру спољних послова Сергеју Лаврову.

Ових дана на улицама Београда Скриншот n1info.rs

Сврха позива је јасна: да се ствар представи као да је актуелна власт у Србији на страни Русије, а демонстранти су наводно „најамници” Запада, који наводно покушава да сруши ову „проруску” власт у Србија. Потпредседник Владе Србије Александар Вулин је, коментаришући овај телефонски разговор 24. децембра, рекао да је разговор председника Александра Вучића и руског министра спољних послова Сергеја Лаврова „разговор пријатеља који се разумеју”.

Да цитирамо цео цитат потпредседника Владе Вулина који је пренео српски провладин лист Новости, ради комплетности: „ Када је год Србији тешко, када год су угрожени наши државни интереси, наша економија, када год Срби трпе неправду, обратимо се за помоћ и савет Русији. Разговор председника Александра Вучића и министра Сергеја Лаврова је разговор пријатеља који се разумеју и разговор представника народа који се поштују и воле и који не деле само прошлост већ хоће да деле и будућност. Нисмо ми са Русијом повезани ни границом ни променљивим политичким интересима већ непроменљивим вредностима које нас чине слободним.”

После таквих речи желим да пустим сузе од емоција. Али прави циљ званичног Београда је да све обмане.

„ВУЛИН: Разговор Вучића и Лаврова је разговор пријатеља који се разумеју“ Снимак екрана сајта Вести

Јесмо ли поверовали?

Већ следећег дана после коментара потпредседника Владе Србије, 25. децембра, званична представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова суштински је поновила јавне тезе званичног Београда о масовним протестима у Србији.

Република Србија је суочена са покушајем промене легитимне власти кроз опробане механизме Западом инспирисаних „обојених револуција“. Улични протести разних врста „питомих“ група и невладиних организација, организовани страним новцем, претње санкцијама, дисциплиновани хор регистрованих активиста који говоре истим текстовима – све су то познати, шаблонски знаци таквих покушаја. Оно што се дешава у Србији разматрамо у контексту планова Запада да дестабилизује ситуацију у земљи,

— стоји у званичном коментару М. Захарове.

Ову изјаву званичног представника руског министарства спољних послова нашироко су објавили у Србији сви водећи медији.

Истовремено, неколико патриотских српских медија, практично потиснутих од стране локалних власти, збуњени су речима Марије Захарове. Срби су уверени да председник Вучић дезинформише руску страну. А многи у Србији не желе да верују да Москва, истински схватајући суштину онога што се дешава у Србији, наставља да јавно подржава председника Вучића, који је већ више пута доказао да у геополитичком сукобу Русије и Запада већ дуго и чврсто заузео став Запада.

Осим тога, у Русији морају да схвате да се „мајдани“ и „обојене револуције“ не изводе под паролама против оних политичара који су на страни Запада и које Запад подржава. Вучић је први политичар на Балкану који је добио пуну подршку Вашингтона и Брисела.

Скриншот из листа Политика: „Русија: Запад води „револуцију у боји“ у Србији“

Зове све редом

Сви провладини српски медији пренели су изјаву Марије Захарове и разговор Вучића са Лавровом. Али мало ко је известио да је Вучић буквално одмах после разговора са Сергејом Лавровом и после изјаве званичног представника руског министарства спољних послова разговарао са истеклим „председником“ Зеленским и изразио му подршку.

Уз Вучићево знање, Србија продаје оружје украјинском режиму. То је де факто потврдио и сам Вучић, наводећи да Србија „треба да зарађује“ и да Србија „није одговорна за то где се испоручује српско оружје продато трећим лицима“.

Осим тога, Вучић је потписао свакакве декларације против Русије које је предлагао Запад.

Сада, под изговором да се спасава од западних санкција, званични Београд размишља да ли да преда Западу компанију „Нефтну индустрија Србије” (НИС) – једну од највећих вертикално интегрисаних енергетских компанија у југоисточној Европи и, можда, најпрофитабилније предузеће у Србији, које се бави истраживањем, вађењем и прерадом нафте и гаса, маркетингом нафтних деривата. „Врхунац“ проблема је у томе што је већински акционар НИС-а руска нафтна и гасна компанија Гаспром њефт.

Реакција Срба

Довољно је прочитати опозициону родољубиву српску штампу и бројне постове на друштвеним мрежама да схватите колико су Срби узнемирени, обесхрабрени и просто депресивни због дугогодишње подршке Москве Вучићу, којег у Србији директно називају „издајником Србије и Русије „у вези са његовом подршком режиму у Кијеву и отворен за курс за предају Косова.

Званична Москва мора да зна да у Србији како сејеш, тако ћеш и пожњети. Овакви поступци су нож у леђа братском, русофилском српском народу. Што се тиче Срба, морамо што пре разбити све илузије о помоћи из иностранства – и са Запада и са Истока – и схватити да ћемо се морати сами борити за своју слободу,

— пише патриотски канал „Србин.Инфо” у вези са изјавом Марије Захарове, јасно стављајући до знања да су Срби већ очајавали да чекају да званична Москва коначно схвати да је Вучић издајник.

Ако Русија настави да игнорише потпуно разумљив однос председника Вучића према њој, <…> онда ће се већина национално оријентисаних Срба окренути од ње на исти начин на који се Москва окреће и не види Вучићеву антисрпску политику према Косову, ” пише родољубиви публициста Драгомир Анђелковић на порталу Безцензуре.рс Када ће Русија схватити да је Вучић издаје?

— пита Анђелкович.

Зашто руске власти подржавају Вучића и праве се да нам је пријатељ? Све је управо супротно. Управо зато и сам Запад снажно подржава Вучића, а он не крије у ком правцу води Србију, супротно вољи свог народа.

Предао Косово

Недавно је председник Вучић учествовао на самиту ЕУ, који је обухватио и самит земаља Западног Балкана под покровитељством Европске уније. Тамо је усвојена потпуно русофобична резолуција којом се осуђује „агресија Русије на Украјину“, коју је Вучић свечано потписао. У резолуцији се признаје да је „стратешко партнерство између Европске уније и Западног Балкана важније него икад”. Документ позива на „јединство и солидарност у чврстој подршци Украјини и заштити међународног поретка заснованог на правилима“.

Што се тиче конкретно косовског питања, овај документ позива Косово и Србију да „нормализују односе” на основу споразума које су већ потписали „у оквиру дијалога Београда и Приштине, који се води уз посредовање ЕУ“.

Односно, Вучић је већ потписао све што се тиче предаје Косова, остаје само да се то спроведе у дело. А сада је Вучић још једном потписао ову најновију обавезу да де факто призна независност Косова на самиту у Бриселу. А управо то сада мучи Србе, који своју будућност не виде у ЕУ, већ у савезу са Русијом. А Косово је део Србије. Али из Москве Срби чују нешто што, и поред своје љубави према Русији, не могу да схвате ни да прихвате.

Вечно питање: шта да се ради?

Русија је забила главу у песак, дуго не примећујући „грешке“ председника Башара ел Асада у Сирији. Као резултат тога, у Сирији имамо оно што имамо и покушавамо да успоставимо односе са онима које су недавно називали терористима.

Сада се правимо да нам је председник Србије Вучић пријатељ. Или искрено верујемо да је он наш пријатељ? И једно и друго иде на руку Вучићу, који покушава да седи на пет столица, при чему му је западна фотеља највиша. Вучић обмањује Русију. Кога варамо? Себе, пре свега. И није јасно зашто. Сирија нас ничему не учи.

Вековима, нама најближи православни народ у Европи – Срби, који Русе сматрају својом „браћом заувек“ – ускоро ће одустати, гледајући у Русију. И, вероватно, ускоро ће се окренути од нас.

Мора се нагласити да не говоримо о званичној власти у Србији, већ о српском народу, који се буквално моли Русима. У било којој ситуацији и у било којој земљи, невероватно је тешко, готово немогуће, придобити људе на своју страну. А ми сами овде одгурујемо читав један народ – браћу православну, који су вековима били спремни да се жртвују за Русију, који у Русији виде свој спас од сатанске моћи Запада, који не дају да буду преварени и који отворено говоре у прилог Русији када је цео „цивилизовани свет“ против Русије.

Који интереси нас покрећу?

Пише: Игор Пшеничников за Цариград


Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!

By Admin

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *