Кличу нам “Останите”. Кажу да нам се диве. Говоре “Срамота шта вам раде”. Кураже нас “Издржите”. А воде свој живот у миру и осуђују нас што и ми желимо мир. Пљују нас што нећемо више да издржавамо, трпимо, подносимо. Господо, КиМ је и ваше и ваших предака. И ваша је обавеза да га пазите, мазите, ослобађате и чувате, колико и наша.
Лако је да се попује из топле собе, где уз чај и кексиће гледате све ово на телевизији. Ми нисмо филм. Нисмо забава милиона. Нисмо 2д људи који су на иконама. Ми смо живи људи. И нас је некад страх. Некад нам треба вода. Некад нам се не седи без струје. Некад нас нервира што нема нет. Некад прснемо што од посла до куће имамо претрес, заустављање. Нервирамо се и бесни смо што нам хапсе комшију. Не бисмо да пратимо децу у школу уз страх. Волели бисмо да су нам безбедна у школи. Волели бисмо да нам нико не пали цркву у којој се молимо.
Уопште не разумем како неко може да мисли да је Србин и да га се КиМ не тиче. Престаните да говорите да је КиМ изгубљено седамдесетих, или за време Милошевића, Ђинђића, Коштунице. Ми смо ту. Сад. Сад се дешава велеиздаја. И да-ви можете да учините нешто. Можете да скинете велеиздајника. Можете да блокирате све. Све да стане.
Али већину не занима ништа.
Мртваци који ходају, једу, спавају, пију, дрогирају се, блудниче и ништа их под милим Богом не занима, а посебно не своја вечна душа.
“Ако вам је тешко, онда идите?” – а знате да не можемо. Ако одемо више никад, никад, никад нећемо моћи да дођемо. Као народ. А и где да одемо? Не лажимо се, нисмо нигде добродошли.
Пропаганда је учинила своје. Већина људи нас мрзи. Не жели нас у свом крају. Не жели нас у својој фирми, ни породици. Државни апарат нас третира као грађане 3.реда-мање права имамо од Рома.
Пасош су нам дали тек 13.октобра и још неке земље праве проблем, при уласку, туристички. А камо ли да се преселимо.
Највеће разочарање је ипак окупирана бивша Српска Црква…. Ужасни унијати и послушници Рима и глуп народ који се плаши мантије, али не и екуменизма и уније. Страшно….
Србија је у процесу пада у провалију. Општи пад…
А народ умишља да лети. Бави се неким небитним стварима, јури проклете паре… И док јури паре и мисли да ће искључен од света, имати неког другог ко ће да војује његове битке за њега. Неће.
Што би Рус бранио твоју земљу кад ти нећеш? Он не може да воли Твоју земљу више него ти.
А ти, ноју, забиј главу у песак. Гледај како хапсе човека који живи поред канала, да је он дигао у ваздух канал и поплавио себе… И ћути. То се тебе не тиче.
Ти имаш свој стан. Своју улицу, насеље. Тебе нико не дира. Ти си безбедан. Имаш свој посао, пошту, банку, општину, адвокате, медије на српском, војску, полицију, цркву… Ти си ок. Шта се тебе тиче Србин који је 30 дана на правду Бога затворен из глупости? Нећеш ваљда то сад да мислиш и секираш се. Нећеш ваљда на улицу??? Све да блокираш. Да све стане? Да говедо да оставку!!!
Још ћеш да их гласаш. Опет. Волиш победнике.
Док не издају и тебе. Онда ти неће бити смешно.
Онда ћеш да се погледаш у огледало и видиш колики си људски измет. Недостојан ваздуха. Непотребан. Небитан. Безначајан. Јадан. Глуп и сам.
Само заједно можемо да победимо мрак. Подсетићу, деца из К. Митровице, која су била у посети Новом Саду, дала су крв за унесрећене под надстрешницом. Јер осећају да је то њихов народ, не неки тамо Војвођани.
Дали су лекцију одраслима: Ми смо Срби. Ваша мука је наша мука. Зашто онда ви кажете тој деци да је наша мука само наша мука и да се других Срба то не тиче??? Зашто окрећете главу над муком дечијом овде? Замислите да сте девојчица од 14 година у дому за ученике у К. Митровици и учите да будете медицинска сестра. Дошли сте из енклаве. И пред прозором су вам 20 шиптарских полицајаца с оружјем на готовс, с маскама, кацигама… Хоће ли да вас хапсе, бију, силују, хоћете свог тату, бринете о мајци… А на вестима неки паметни “баја” прича “Косово је изгубљено 1970их и ко је крив тим будалама што тамо живе?”….
Извор: Глас Косова и Метохије
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!