Мештани Бора поново су се обратили Моби и изнели невероватне податке. Кинези су загосподарили тим делом Србије и почели су да издају своје „аусвајсе“ – наводно специјалне дозволе за кретање! Окупација?
Замолили су нас да обавестимо јавност о проблемима са којима се сусрећу у вези рударења страних компанија на територији Источне Србије и поставили следећа питања:
1. У чије име је Влада Србије отуђила домаће рудно богатство у стопроцентном износу у корист компаније Serbia Zijin Copper/Mining?? Ко је Влади дао право да отуђује домаће рудно богатство?
Наиме, ради се о класичном примеру злоупотребе јавног интереса у корист страних рударских компанија, јер је изменом Закона о рударству од 2015–2016. у члану 4. закона, омогућено да корисник експропријације буде привредно друштво у приватној својини са већинским уделом страног капитала. Неведени члан 4. Закона о рударству је противуставан и противзаконит јер је у супротности са одредбама Закона о експропријацији и нарочито је у супротности са смислом експропријације, а то је јавни интерес. Недопустиво је подредити јавни интерес у корист приватног капитала.
Даље, Министарство рударства издаје дозволе кинеској компанији за улазак у приватни посед и пре окончања поступка експропријације, што је противно одредбама Закона о експропријацији који предвиђа улазак у посед кориснику експропријације тек када исплати накнаду за експропријацију власнику непокретности. На овај начин погодује се интересима кинеске компаније, на штету власника непокретности, насупрот одредбама ЗОО и Закона о експропријацији, којима је прописана обавеза исплате накнаде на име закупа, што се у пракси не спроводи, већ ранији сопственици евентуално остваре накнаду само на име експропријације тек након дугогодишњих судских спорова.
2. Однос кинеске компаније према локалном становништву је неприхватљив!
Кинеска компанија Serbia Zijin Copper/Mining?, врши пресију над становницима града Бора и околних села, како би што јефтиније откупила земљиште које јој је потребно ради обављања рударске делатности, која се енормно шири, и то на више начина:
а/ Уценом чланова породица запослених код кинеске компаније – ради се о поступању према члановима породица оних домаћинстава чије земљиште желе да купе. Уколико им се власник земљишта супротстави у смислу неслагања са ценом или да уопште не жели да прода, уцена се своди на отежавање услова на послу, мобинг и сл. чиме се дотични „ломи“ како би пристао на услове компаније, а често му се прети и отказом.
б/ Непоштовањем минималне тржишне цене непокретности одређене од стране Пореске управе у Бору, надлежног државног органа – чиме кинеска компанија јасно показује да не поштује нашу државу, њене законе, као ни становништво. Служе се разним манипулацијама у циљу обмане суда о битним чињеницама које утичу на цену, намећу „своје“ изабране вештаке који су на њиховом платном списку итд. а судови се по директиви с врха праве невешти. Дакле, компанија чини све како би се што јефтиније домогла земљшита и шума, без обзира на законе на снази и потреба локалног становништва, а судови раде противно законима и не штите ни државу, ни становништво.
ц/ Бахат однос према приватној имовини сопственика непокретности – Кинези улазе на туђи посед без дозволе власника и упркос противљењу, бесправно заузимају парцеле које нису откупили, а причињену штету избегавају да плате. Обесмишљавају судске спорове одуговлачењем и на сваки други могући начин, не поштују привремене мере итд.
д/ Бахат и окупатроски став према друштвеној имовини и националним ресурсима – Кинези заузимају сеоске путеве, исушују реке и на тај начин отежавају мештанима бављење пољопривредом. Све то резултира продајом парцела по ниским ценама тј. по условима које диктира компанија. На овај начин компанија приморава мештане да се селе и да напуштају своју имовину коју су обрађивали генерацијама уназад, чиме се стављају у положај избеглица и грађана другог реда. Штета коју том приликом чине над флором и фауном је непоправљива и немерљива.
е/ Не признају бенефицирани радни стаж радницима запосленим у компанији Serbia Zijin Copper/Mining? – у подземној експлоатацији, која ради по 12 сати дневно, што је противно Закону о раду. Обавештена је Инспекција рада, али без успеха, јер државни органи, опет с врха, имају директиву да не штите грађанина, па су грађани/радници препуштени сами себи, без заштите државе, односно препуштени су самовољи кинеске компаније.
Као „шлаг на торти“, Моба је дошла у посед „дозвола за возило“, којим компанија наводно дозвољава појединим власницима земље и имања, да се могу кретати путем ка својим добрима, а преко земљишта и путева који су у међувремену постали власништво компаније! Дозволе су привременог и ограниченог карактера, али у потпуности неразумљиве, јер су делом на кинеском језику! Поставља се уставно и законско питање – како странци у Србији могу да издају обавезујућа документа за наше грађане, а притом на страном језику?!
Покрет Моба за све грађане Србије има само једну поруку – СВИ У МОБУ. Једино масовним удруживањем можемо стећи снагу која ће пружити одлучујући отпор окупатору, домаћим издајницима и мафији!
Покрет Моба
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!