На згради Општине Бујановац заставе су постављене још јуче, јер је данас председник општине Арбер Пајазити на прослави у Албанији поводом Дана заставе.
Албански одборници и окупљени грађани овај чин су поздравили аплаузом а иста ситуација збила се и у Прешеву.
„Ко истакне заставу стране државе у Републици Србији без истицања грба, односно заставе Републике Србије, казниће се новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара.”
Тако би бар требало бити али ова тачка закона годинама не вреди за аутономне области Бујановца, Прешева и Медвеђе.
Пре пар дана након литургије у манастиру Високи Дечани, ухапшена су тројица момака из Никшића јер су на таблицама имали налепницу „Косово је Србија.”
Леже у затвору у Пећи и терете се да су починили кривично дело изазивања мржње и нетрпељивости.
Најезивије је што су у јулу ове године у Грачаници ухапшена 3 младића због тога што су носили мајицу „Шумадија-Србија.”
Оптужени су за ремећење јавног реда и мира кроз шта је послана јасна порука да за њих ни Шумадија није српска.
Ово се зове „обележавање територија”, и тако се постепено спрема узурпација.
Све кроз јаку пратњу медија, лажном статистиком становништва и измишљеним историјским чињеницама.
Пре месец дана у Лесковцу се одиграла фудбалска утакмица између Србије и Швајцарске.
Српским навијачима било је забрањено да на трибине уносе заставе са натписом „Нема предаје.”
Само 80 км даље, у Бујановцу, албанске заставе данас се вијоре на многим приватним кућама.
Окићена је и зграда Националног савета Албанаца у центру града, као и ОШ „Мухарем Кадриу.”
На ауто-путу од Врањске Бање до Бујановцаа немогуће је пребројати минарете, бензинске пумпе је мало лакше јер их има 3 и све 3 су „Валони пумпе”, албанске.
Ако ту одлучите да станете и уђете у маркет, због нагласка ће вас гледати као да сте „пали с Марса.”
Све то у сред Србије.
Бујановац и село Велики Трновац повезује Косовска улица, која је данас у потпуности под заставама Албаније.
У Великом Трновцу већ 22 године постоји меморијални комплекс у чијем центру се налази споменик кољачу српске деце Ридвану Ћазимију.
Поодавно сам био овде, али још је и тад споменик надгледала албанска застава.
Боље је и не замишљати шта је данас тамо, чујем да је отворен некакав музеј и подигнуто још неколико споменика разним терористима.
У овом чисто албанском селу налази се Црква Светог цара Константина и царице Јелене.
Срби овде долазе само једном годишње, 3. јуна када се ту окупи не више од 100 потомака који су некад тамо живели.
На улазу у Велики Трновац они ће проћи кроз раскрсницу која води ка Гњиланском путу, до уласка у село водиће их Улица Ридвана Ћазимија.
У самом селу постоји читав кварт са уличицама које носе назив Адема Јашарија.
Ово је највеће село у Србији, или главни град Бујановца, како га они зову, има наводно преко 11.000 становника, мада више од пола их је по „Швици”, Немачкој и Белгији.
То се да приметити и по велелепним оградама које се налазе испред многих кућа.
Врањска Електродистрибуција годинама води своју борбу са овим селом.
На оволики број становника село има тек око 1.000 регистрованих струјомера од којих је сваки у просеку дужан 100.000 динара.
Јасно је да се 2/3 струје овде месечно украде.
Нерешив је ово проблем јер у Трновац не улази ни полиција а камоли радници Електродистрибуције.
Иначе, Велики Трновац је доскора био балкански центар хероина, а онда је Талибанска власт у Авганистану почела да уништава поља мака.
Данас је Трновац постао „царство кокаина”, одакле му се гранају сви путеви за Западну Европу.
Заборављено је брзо да је са ових простора родом био и један криминалац који је баш овде са овим људима ковао занат.
Није без разлога носио надимак „Шиптар.”
Држава се са оваквим људима не обрачунава док год од њих има некакве користи.
То је само један од разлога зашто нико не дира албанске заставе.
Наша полиција чува Београд и пензионерима разбија тестисе.
Захваљујући убаченим западним елементима, Срби се међусобно туку по Београду и Новом Саду рушећи све пред собом.
За то време, ми дословно губимо Србију…
Пише: Деки РС
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!