Такозвана “Косовкса полиција” саопштила је да су “грађани на северу изразили задовољство радом полиције” и да су прихватали информативне летке, током промотивног штанда средином новембра у северном делу Косовске Митровице.
За грађање, односно Србе са севера Косова и Метохије овакви наводи представљају “научну фантастику”.
Показатеља за то је много, нарочито број људи који је напустио север Косова и Метохије услед тортуре ове, назови “полиције, то јест службе која је директни наставак терористичке организације етничких Албанаца са КиМ, “УЋК”. Терор се спроводи и данас али је сада “институционализован” уз помоћ савезника, државних влада западних земаља на челу са Америком.
Мало се о томе говори али невладина организација “Актив” је због вербалног и физичког малтретирања извршног директора те организације, Миодрага Милићевића на северу Kосова био изложен физичком и вербалном малтретирању од стране припадника Јединице специјалне полиције Kосова. Полиција Kосова одбацила је као нетачну информацију да је на прелазу Јариње нападнут Милићевић. Тек након тога, иако је претходно дошло до низа бруталних напада на Србе на северу КиМ, ова НВО је отворила телефонску линију “за пријаву сваке врсте претеране силе, бруталног поступања, млатретриања или било ког другог непримереног понашања припадника полицијских снага на северу Косова”.
“Грађани се јављају и пријављују различите случајеве” каже за Радио Митровица север Теодора Живановић из НВО Актив. Kаже да се најчешће пријављују вербално узнемиравање и несигурност жена, проблем са правом на употребу језика и непрофесионално поступање полиције. Живановић истиче да су забележени чести случајеви вербалног узнемиравања жена, посебно у северном делу Косовске Митровице, где непозната лица мушког пола патролирају аутомобилима и упућују увреде или покушавају да успоставе контакт на неприкладан начин.
Међутим, из “Актива” никада нису обелоданили статистику колико су пријава добили за све ово време. Тешко да је овај потез постигао било какав ефекат како због непопуларности НВО у јавности, тако и због чињенице да се НВО залажу за потпуни прелазак контроле над целокупним животом у руке косовских сепаратиста те непрестано популаризују и промовишу тај систем због чега је свака критика парадокс јер су методе насиља над Србима уобичајене за косовске Албанце због чега се рад НВО се креће у смеру легитимизације баш таквих метода. То се управо огледа у вештачки скованим и усиљено стерилисаним од националне припадности нападача и оних који жене узнемиравају већ су то “вербална узнемиравања жена” једва наговештавајући да се та појава јавља са експанзијом Албанаца на север покрајине. Ово је већ опште место у свим извештајима невладиних организација па и оних које се наводно баве “правима жена” или чак када те извештаје износе жене. На овај начин се једино постиже систематска заштита нападача из редова албанске заједнице а тиме даље обесмишљава сваки покушај борбе против насиља. Управо то чине медији и док преносе ову вест!
Тако један од њих који извештава на српском језику али се, као ни за друге, не може рећи да је и српски медиј, наводи како се “друштвени “жамор” све гласније чује када је реч о сексуалном узнемиравању грађанки Ссеверног дела Косовске Митровице, што је у последњих неколико месеци учестало. Своја лоша искуства, грађанке (не каже се Српкиње иако су жртве баш оне и то готово у 100% случајева) деле са медијима и организацијама цивилног друштва, али не и са полицијом. На питање зашто, одговарају да знају да је то њихова грађанска обавеза (?! чему то “медији”? Грађанска обавеза према онима који потиру њихов идентитет и доводе их у стање незаштићених? Наравно да не, овакви се случајеви пријављују искључиво из револта и/или жеље за правдом и заштитом), али “зашто би се малтретирале, када свакако ништа неће урадити”.
А овакве ствари нису баналне већ достижу алармантни ниво. Тако је Српкињи у северном делу Косовске Митровице у вечерњим сатима препречен пут возилом код Медицинске школе, што је дубље у делу насељеном Србима, и била сексуално узнемиравана од Албанаца из тог возила те је у страху побегла. “Немам поверења у њих” објашњава зашто није пријавила такозваној “Косовској полицији”.
Осим сексуалног злостављања, које је је већ једна од традиционалних метода албанског шиканирања Срба, ту је и следећа – коришћење искључиво албанског језика што значајно отежава комуникацију становништва са припадницима тзв. “Косовске полиције”. ова појава не само да је учестала већ је у потпуности систематизована кроз већину обавештења, попут путоказа, која се исписују искључиво на албанском језику а тек понекад у дну може да с епронађе и нешто што личи на српски језик а исписано је латиницом. Дакле, ако се од самог врха одређеног, у овом случају сепаратистичког, система намећу овакве појаве онда је беспредметно и узалудно усмеравати пажњу на најнижи слој прекршилаца макар то били и припадници тзв. “Косовске полиције”.
Овдашњи Срби изражавају забринутост због присуства полицијских контролних пунктова и употребе силе у случајевима за које сматрају да то није било оправдано. Постоје и случајеви прекомерне употребе силе и бахатог понашања службеника тзв. “Косовске полиције”, посебно када су у питању контроле и хапшења али не само тада. Локална Српкиња се недавно запутила пешице из Косовске Митровице до Звечана где живи, путем који пролази ненансељеним делом у дужини од око 3 километра. Због чињенице да у близини не живе Албанци, Срби га сматрају сигурним и прелазе пешице из потребе или због шетње и других физичких активности. Не очекујући да ће бити узнемиравана изненадила се када је пресрео мушкарац у одмаклим средњим годинама, веома пристојно одевен и не представљајући се ни именом, ни полицијском значком (што није реткост) почео да виче и да јој на лошем српском а са израженим албанским изговором, тражи личну карту претећи јој да ће ускоро морати да оде одатле јер “Срби ту немају шта да траже”.
Истини за вољу, једини ко у целој овој ситуацији ипак нешто ради јесте ПИK (тзв. Полицијски инспекторат Kосова) надлежан за унутрашњу контролу, изрицање или предлагање дисциплинских и прекршајних мера против бахатих припадника тзв. “Косовске полиције”. Према званичним подацима, од почетка 2024. године, до сада, ПИK је на северу Kосова и Метохије прихватио 23 жалбе на рад полиције у четири “општине” (по систему сепаратиста) насељеним махом српским становништвом. Проценили су да у 10 случајева има елемената за кривични поступак, док 13 жалби има елементе за дисциплински поступак и третирање информације односно покретање истраге.
Међутим, иако медији о овоме говоре смушено и јалово они на крају и отворено завршавају радећи у корист баш тог истог система из кога долазе изгредници! Тако се један од њих на крају пита “Kако подићи ниво поверења”?
Дакле не како смањити или сасвим неутралисати опасност, узнемиравања и претње већ “како подићи ниво поверења” у тзв. “Косовску полицију”!
Даље следи ламентирање о некаквим лажним потезима протеста иако су они наложени из Београда, од режима Александра Вучића како би се створио простор за увођење бројних полицијских снага састављених од косовских Албанаца што је и довело до кризе у којој се налазимо, те се понавља захтев да се у ту службу врате Срби. Подаништво оваквих медија који то чине буквално због шаке долара или евра, укида свест о једином могућем начину да се Срби заштите а то је враћање стања на овом простору на оно како је то било све до 2012. године, односно пре почетка Бриселског дијалога! Све друго значи препуштање контроле над животима Срба у руке косовских сепаратиста чије је деловање неизмењено од турског доба, преко фашистичке творевине Велике Албаније па све до данас. Простор без утицаја косовских Албанаца јесте био простор на коме су Срби могли и живели, безбедно уживајући већину људских права и слобода данашњег света. Ништа осим тога, а и то је тек минимум, неће поправити стање било где на Косову и Метохији већ га учинити горим.
Тако нешто неће бити могуће све док је на власти Александар Вучић чији су потписи оверили велеиздајничку политику коју води према Косову и Метохији у процесу током кога је косовским сепаратситима предао и више него што су и у најсмелијим сновима могли да очекују! Тако да је у овом тренутку, а свега у пар дана, започета изградњу три полицијска објекта на северу Kосова и Метохије; полицијске подстанице код Бистричког моста, станице у Лешку и још једне подстанице у селу Изворе у општини Звечан.
Пише: Иван Максимовић, дописник са Косова и Метохије
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!