Подстичући улагања у алтернативне инвестиционе фондове, Србија је омогућила најбогатијим грађанима да своје пореске обавезе практично преполове, остављајући и могућност за злоупотребе. Власници и оснивачи Виста Рица фонда, јединог који није повезан са банкама, су Војислав Недић, отац утицајног генералног секретара Владе Србије Новака Недића и Татјана Вукић, управитељка СНС-ове Фондације „За српски народ и државу“ и емотивна партнерка брата председника Србије
- Изменама закона о порезу на доходак који важи од јануара 2023., држава Србија је омогућила најбогатијим грађанима да порез на доходак смање до 50 одсто само ако одлуче да тај новац преусмере у алтернативне инвестиционе фондове.
- Закон је оставио простор за злоупотребу – богати грађанин свој порески дуг практично може преусмерити у фонд у децембру, како би избегао плаћање држави, а већ у јануару следеће године тај исти новац може легално извући из фонда.
- Фонд Виста Рица је основан у децембру, на крају пословне године, а већ у јануару 2024, имовина фонда је смањена за милион евра. У првих шест месеци из фонда је изашло чак 3,77 милиона што изазива сумњу да је фонд, макар делимично, по спорном закону, коришћен за избегавања плаћања пореза
Српски порески систем већ деценијама погодује најбогатијим грађанима, међутим, на менију пореских олакшица за имућне од прошле године постоји још једна опција.
Наиме, изменама Закона о порезу на доходак који важи од јануара 2023, грађанима са примањима троструко већим од просека дата је могућност да своје пореске обавезе по том основу практично преполове. И то ако одлуче да новац – уместо у државни буџет – уплате у неки од постојећих алтернативних инвестиционих фондова у Србији.
Примера ради, ако богати грађанин треба да плати милион евра пореза, по овом закону чак 500.000 може да преусмери у фонд, уместо да напуни државу касу.
И то није све. Закон је оставио простор и за злоупотребе.
Богати порески обвезник свој порески дуг може да преусмери у фонд у децембру, а затим ту исту суму подигне са рачуна фонда у јануару следеће године. На тај начин, он је формално поштовао закон о порезу на доходак, али је сачувао највећи део новца.
Управо ова законска измена омогућила је алтернативним инвестиционим фондовима у Србији да привуку нове клијенте жељне смањења пореских обавеза.
Током тромесечног истраживања БИРН је анализирао рад ових фондова. Један од њих је и Виста Рица, у преводу са шпанског “богат поглед“, тренутно једино друштво за управљање отвореним алтернативним инвестиционим фондовима, а које није настало у оквиру постојећих регистрованих банака у Србији.
Власници друштва Виста Рица су утицајни чланови владајуће Српске напредне странке.
У Виста Рица половину власништва држи Татјана Вукић, чланица председништва СНС-а и управитељка СНС-ове Фондације „За српски народ и државу“ чији је идејни творац председник Србије Александар Вучић.
Извори БИРН-а тврде да је Татјана Вукић и у емотивној вези са Андрејем Вучићем, братом председника Србије.
Тачно 25 одсто Виста Рица-е држи познати адвокат Војислав Недић, члан председништва СНС-а и отац Новака Недића, дугогодишњег генералног секретара Владе Србије познатог по везама са криминалним групама, пре свега са хулиганском групом коју је предводио Вељко Беливук, чијим члановима се тренутно суди за убиства, трговину наркотицима и прање новца.
Осим Татјане Вукић и Недића старијег, 25 одсто држи 44-годишњи Срђан Давидовић, хемијски инжењер који тренутно ради у швајцарској осигуравајућог компанији Сwисс Ре, а који је мало познат широј јавности.
Оснивачки капитал друштва је 300.000 евра, а под њеним управљањем су тренутно два фонда – Виста Рица Инвест и Виста Рица Цорпорате.
Спорна одредба Закона о порезу на доходак, ступила је на снагу у јануару 2023. године, а Виста Рица Инвест је дозволу за оснивање од Комисије за хартије од вредности добила у децембру 2023, пред сам крај те исте пословне године.
Финансијски извештаји, које је БИРН анализирао заједно са финансијским стручњацима, указује да се вредност фонда „Виста Рица Инвест“ већ у јануару, за само месец дана од оснивања, смањила за милион евра, а да је у првих шест месеци извучено чак 3,77 милиона – готово половина вредности фонда – што упућује на сумњу да је фонд коришћен за избегавања плаћања пореза – све по спорном закону.
Подаци из месечних извештаја два преостала алтернативна инвестициона фонда, који су под окриљем банке Интесе и Рајфајзен банке – такође приказују одлив новца у првом месецу након нове године.
У Виста Рица за БИРН кажу да је формирање фонда био природан наставак личног развоја власника фонда, али и финансијског система у Србији. Наводе да Вукић и Давидовић имају “импозантне биографије”, док Војислав Недић овом партнерству, како кажу, доприноси “високим степеном квалитета у погледу правног и регулаторног аспекта пословања фонда”. Њихове биографије су, како кажу, разлог и због чега су скупили вишемилионски вредну имовину за кратко време.
Када је реч о томе да су неки улагачи повукли значајна средства одмах на почетку 2024. године, у Виста Рица истичу да је то стандардно и за њихову конкуренцију, као и да “разлози повлачења средстава нису у домену и надлежности Фонда и Друштва”.
“Оно што ми можемо истаћи је да ни у једном тренутку стабилност и пословање Фонда нису били угрожени, нити су законски оквири пословања и усклађеност с регулативом били нарушени”, наводе у писаној изјави за БИРН.
Дејан Шошкић, бивши гувернер Народне банке Србије и стручњак за инвестиционе фондове, каже за БИРН да је изузеће од плаћања пореза на доходак кроз улагање у алтернативне инвестиционе фондове „потпуно неоправдано и представља флагрантно кршење равноправности грађана пред пореским системом“, јер улагања у те фондове „ни на који начин нису од неке посебне друштвене користи у односу на улагања у друге финансијске инструменте“.
„И сам Закон о АИФ као и порески стимуланс из 2022, по мом мишљењу, представљају још један у низу законских и подзаконских аката који се доносе последњих година без јавне и скупштинске дебате и са очигледно високим нивоом нестручности предлагача, могуће штетности за друштвене интересе и са отварањем озбиљних могућности злоупотреба у пракси“, истиче Шошкић.
Виста Рица Инвест – за шест месеци 3,77 милиона евра изашло из фонда
„Поглед богатих“ често сеже даље од погледа обичних грађана.
Народна скупштина Републике Србије 9. децембра 2022. усвојила је измене и допуне Закона о порезу на доходак грађана. Међу изменама се нашао и члан 89а којим се грађанима са примањима већим од три просечне плате, омогућава да до 50 одсто својих пореских обавеза у једној години, уместо у буџет, уплате у алтернативни инвестициони фонд.
Међутим, та измена није изазвала већу пажњу јавности.
Спорна одредба закона ступила је на снагу у јануару 2023. године, а Виста Рица Инвест је дозволу за оснивање од Комисије за хартије од вредности добила 20. децембра, пред сам крај године.
Улагачи фонда су тајни, као и њихови разлози за улагање и повлачење новца, међутим, интересантно је да је на крају те 2023. године, Виста Рица имала прилив од чак 7.66 милиона евра.
Ту суму је скупила практично за пар недеља од када је Комисија за хартије од вредности дала дозволу за рад.
Месец дана касније, већ до краја јануара 2024, бројка је пала на 6.6 милиона.
Министарка животне средине поседује акције у Виста Рица
Потпредседница опозиционе Странке Слободе и Правде Мариника Тепић објавила је крајем октобра да Ирена Вујовић, потпредседница Владе Србије и министарка заштите животне средине, поседује осам инвестиционих једица у инвестиционом фонду „Виста Рица“, вредних 100 хиљада динара, позивајући се на извештај Агеније за спречавање корупције.
Према званичним подацима, од почетка јануара 2024. до краја јуна, инвеститори су од Виста Рица фонда откупили, односно “повукли” натраг инвестиционе јединице у вредности од 3,77 милиона евра.
На крају јула, вредност фонда је била 4,68 милиона евра што значи да се нето вредност фонда у шест месеци од оснивања из фонда смањила за чак три милиона евра.
На овај начин су улагачи у фонд, којима је он служио као проточни бојлер, користећи спорну одредбу Закона о порезу на доходак добили натраг свој новац, а да држава није наплатила порез на доходак.
С друге стране, управљачи фонда су узели провизију од четири одсто од сваке вредности излазака инвеститора из фонда, с обзиром на то да је толика њихова тарифа за откуп инвестиционих јединица које су стечене у периоду мањем од једне године.
Тренутна вредност имовине фонда је седам милиона евра, показују подаци са сајта Виста Рице.
Берзански стручњак Ненад Гујаничић каже за БИРН да је немогуће тврдити због чега су ти људи повукли новац из фонда тако брзо, али генерално сматра да је та измена закона привилеговала најбогатије људе у држави, њих око 30.000, који на овај начин могу да избегну уплаћивање пореске обавезе у заједнички буџет свих грађана Србије.
„Овде је јасно да су тај капитал привукли ти оснивачи. На који су они то начин обезбедили? Да ли су нешто обећали, да ли имају неке контакте, ја то не могу да тврдим, наравно“, каже Гујаничић.
„Има неколико стотина људи којима се то {улагање у алтернативне инвестиционе фондове уместо плаћања пореза на доходак} изузетно исплати. Неко ће да уштеди 10.000 евра, неко 50.000, него 100.000, а неко милион евра“, објашњава за БИРН.
Комисија за хартије од вредности у одговору на питања БИРН-а у вези са повлачењем новца из фонда Виста Рица у тако кратком року, истиче да се “свако повећано повлачење средстава које би могло да утиче на стабилност фонда или интересе инвеститора разматра”.
“Конкретан фонд Виста Рица Инвест је отворени фонд, са јавном понудом. То имплицира да је улазак и излазак из фонда слободан, те да инвеститори могу повлачити средства у складу са сопственим инвестиционим одлукама. Оно што можемо рећи јесте да је по правилнику Виста Рица Инвест, дужност фонда да инвеститоре исплати у року од седам дана од дана подношења захтева, а Комисија није добила ни једну притужбу инвеститора везану за прекорачење тог рока”, наводи се у одговору Комисије.
Виста Рица Инвест, закључно за јуном ове године, има 116 улагача.
Други фонд који је под контролом Друштва Виста Рица основан је почетком септембра 2024. и зове се Виста Рица Цорпорате. Овај фонд, који је стартовао са радом 23. септембра ове године, већ 30. септембра је имао нето вредност од 5,53 милиона евра, док је на дан 29. октобра вредност фонда већ достигла 10,16 милиона евра.
Стручњаци са којима смо причали тврде да име фонда сугерише да је потенцијално намењен за трговину акцијама компанија, а то се наводи и у портофлију фонда. У овом тренутку нема података који указују да и овај алтернативни фонд улагачи користе за избегавање плаћања пореза.
Поред Виста Рица фондова, остала два отворена алтернативна инвестициона фонда у Србији су повезана са банкама – Интеса Инвест Алтернативе и Раиффеисен Алтернативе – и имају значајнију вредност имовине. Оба бележе пад вредности у периоду од краја децембра 2023. до 31. јануара 2024.
Интеса Инвест Алтернативе фонд бележи пад вредности имовине од 1.5 милиона евра, што је деветина вредности фонда, док Раиффеисен Алтернативе фонд бележи пад од 4,5 милиона евра, што је осмина вредности фонда у том тренутку.
Због чега је држава Србија одлучила да подстакне развој ових фондова остаје питање. И Гујаничић и Шошкић сматрају да постоји могућност да су поједини лоби кругови утицали на измене закона о порезу на доходак којим су дата крила алтернативним инвестиционим фондовима, а на рачун републичког буџета.
„Ово изузеће је неутемељено са аспекта струке, неоправдано са аспекта друштвеног интереса и корисно само за изабране богате појединце. Отуда је тешко искључити могућност да је доношење такве законске могућности управо последица лобирања интересних група на штету друштвеног интереса земље“, каже бивши гувернер НБС-а.
Шошкић истиче да је и само доношење посебног Закона о Алтернативним инвестиционим фондовима 2019. године, који је претходио изменама закона о порезу на доходак, “потпуно непримерено постојећем нивоу развоја финансијског тржишта земље“.
„Закон о Алтернативним инвестиционим фондовима из 2019 је очигледно преписан из неке друге јурисдикције и за услове који не постоје у Србији. Делује непримењив у пракси и са огромним простором за могуће злоупотребе. О могућим злоупотребама и непрецизностима и нелогичностима у овом тексту, могла би се написати читава студи
Шта су алтернативни инвестициони фондови
Србија је закон о алтернативним инвестиционим фондовима донела 2019. године.
Инвестициони фондови су генерално фондови чија је сврха прикупљање новца разних улагача који касније могу да улажу у различите врсте имовине и финансијских инструмената, циљајући на то да остваре што веће приходе и смање ризике улагања.
У том смислу алтернативни инвестициони фондови, АИФ, су исто то, али наводно са комплекснијим и иновативнијим начином улагања који је примерен малом броју добро упућених добростојећих инвеститора.
Друштво које управља фондом може за своје улагаче да улаже у банкарске депозите, државне обвезнице, дужничке и власничке хартије од вредности, акције предузећа у Србији или иностранству. Улагачи зарађују ако фонд продаје акције по већој цени него што их купује, односно када имовина фонда расте.
Татјана Вукић – СНС активисткиња и банкарка
Оснивачица са половином власништва над Друштвом Виста Рица је Татјана Вукић, чланица Председништва СНС-а, али и управитељка СНС-ове Фондације „За српски народ и државу“ која је основана у октобру 2019. године по идеји и иницијативи председника Србије.
Вукић је мало позната широј јавности, али извори БИРН-а наводе да има изузетан утицај у владајућој гарнитури, што потврђују и званичне позиције које има у странци.
Извори БИРН-а тврде да је Вукић и у емотивном партнерском односу са Андрејем Вучићем, братом председника. Вукић није одговорила на питање БИРН-а о свом односу са Вучићем млађим.
Према доступној биографији, Вукић има више од 15 година искуства радећи у банкарском сектору. Била је председница извршног одбора „Финдоместиц банке“ Београд, а истиче да је водила интеграцију „Пираеус банке“ са „Директном банком Крагујевац“.
Поред директних веза са владајућом странком, Вукић је имала или још увек има, директну улогу у институцијама или предузећима у већинском власништву државе.
Од августа 2014. до марта 2016. године била је чланица Управног одбора Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, управо као представница Владе Србије. Од марта 2016. године председница је Надзорног одбора Компаније „Дунав осигурање“ у којој држава има 76,7 одсто власништва.
Вукић је дочекала преседника Србије на штанду Дунав осигурања на отварању Београдског сајма аутомобила 2022. године, а медији су пренели Вучићеву изјаву да држава нема намеру да продаје „Дунав осигурање“.
Чланица Председништва СНС-а је изузетно активна и у приватном сектору, пре свега сарађујући са компанијама у власништву Драгољуба Збиљића, једног од првих финансијера СНС-а. Збиљић је, како је претходно открио БИРН, био једини гарант кредита од пола милиона евра који је 2012. године тада опозициони СНС подигао за потребе изборне кампање.
У међувремену, Збиљићеве компаније су постале једне од најмоћнијих у држави познате по томе да су своје приходе вишеструко увећале у пословима са државом, од чега највећим делом са Електропривредом Србије.
Вукић је и власница консултантске компаније „А Ми Манера“. Ова фирма тренутно гради викендицу у Новом Сланкамену, у комшилуку винарије „Шапат“ која је у власништву Миленијум тима, још једне компаније повезиване са влашћу.
Вукић преко фирме „А Ми Манера“ има 20 одсто власништва у компанији „Цонстрацо“ регистрованој за консултанске активности.
Њени партнери у фирми су Збиљићев „Манекс“ који има 70 одсто власништва, док остатак држи фирма у власништву Бојана Божовића, пословног сарадника контроверзног бизнисмена Ненада Ковача познатијег као Неша Роминг.
Међутим, оно што је интересантије јесте то што је Вукић чланица Надзорног одбора две важне фирме у Збиљићевој пословној империји – „Енерготехника-Јужна Бачка“ и „Електромонтажа д.о.о“.
Оно што је специфично за ове две фирме јесте што трећину власништва у обе има мађарска компанија МВМ Енергетика која је део моћне мађарске државне електропривредне групације МВМ Груп.
Сарадња са Нешом Ромингом, пословни интереси у БиХ
Вукић држи и 50 одсто фирме “Миланковића Рент доо“, која је регистрована за изнајмљивање некретнина, а њена партнерка у том послу је Ивана Ковач. Ненад Ковач познатији као Неша Роминг, претходно је био стопроцентни власник фирме.
Вукићкина фирма „А Ми Манера“ активна је и у региону. Портал Тачно.нет писао је 2022. о томе како је ова фирма предводила конзорцијум српских компанија које су победиле на тендеру расписаном од стране Агенције за банкарство ФБИХ којим је овим фирмама омогућен “комплетан увид у финансијски сектор Федерације БИХ као и приватне рачуне грађана овог бх. ентитета“.
Породица Недић – фудбал, партија и везе са криминалцима
Један од оснивача Виста Рица је и чувени београдски адвокат Војислав Недић.
Он је 23. април 2010. године постао члан Српске напредне странке. Велики трансфер Недића, који је тада био председник Адвокатске коморе Београда, на конференцији за штампу је представио Александар Вучић, тадашњи заменик председника СНС-а Томислава Николића.
“Једина странка која може да промени лоше стање у правосуђу је СНС”, изјавио је тада Недић који је претходно био члан ДС-а.
Заузевши место у странци која ће две године касније преузети власт, Недић се свих ових година није бавио реформом правосуђа коју је најављивао, већ радије најважнијом споредном ствари на свету – фудбалом.
И то у тандему са сином Новаком Недићем, који је у владу Србије ушао чим су напредњаци дошли на власт 2012. године – прво као заменик генералног секретара Владе, а од 2014. као генерални секретар, позиција коју држи и данас.
Отац и син су имали значајну улогу у ФК Партизан и то у време успона хулиганско-криминалне организације Јањичари коју је првобитно водио покојни Александар Станковић познатији као Сале Мутави, а након њега и Вељко Беливук.
Новак је био члан Управног одбора ФК Партизан од августа 2013. до априла 2014. године. Крајем исте године његов отац постаје потпредседник клуба, а Новак заузима улогу из сенке бивајући директно повезан са насилном хулиганском групом „Јањичара“ која је у то време преузела примат на јужној трибини.
Са доласком Недића у Партизан, појављује се и утицајна менаџерска агенција Интернатионал Спортс Оффице која је, према писању ЦИНС-а, успела да за нешто мање од две године од оснивања постане заступник неких од најперспективнијих Партизанових фудбалера, укључујући и садашњег нападача Јувентуса Душана Влаховића. Породица Недић је већ деценијама у пријатељским, али и пословним односима са Дејаном Гргићем, једним од власника агенције.
Бивши потпредседник Партизана Владимир Вулетић је такође говорио о везама Недића са Јањичарима, тврдећи у више интервјуа да је преко њих покушао да преузме контролу над овим фудбалским клубом.
О томе постоје и бројни докази. У кривичној пријави Војног синдиката Србије наводи се да је Недић са Беливуком и Александром Станковићем, који је тада предводио ову хулиганску групу, вежбао гађање на војном стрелишту у Панчеву.
Адвокатска канцеларија Војислава Недића бранила је Беливука на суђењу на ком је био оптужен да је учествовао у убиству Властимира Милошевића, чије је тело пронађено на шинама 2017. године. У овом поступку су начињени пропусти у истрази, услед чега је Беливук на крају ослобођен.
Недељник НИН је објавио и полицијску службену белешку у којој се наводи да је Новак Недић звао власника клуба Комитет који су демолирали чланови Беливукове групе, а како би он одустао од кривичне пријаве против њих.
Беливук и припадници његове криминалне групе ухапшени су почетком 2021. године, а тренутно им се суди због убистава, трговине дрогом и прања новца.
Тужилаштво до данас није саслушало Новака Недића о везама са Беливуковом криминалном бандом.
Отац и син су повезивани и са Бранимиром Вујовићем који је крајем 2023. ухапшен у Француској због сумње да је учествовао у шверцу дроге и прању новца, објавио је КРИК, све са фотографијом Недића са Вујовићем.
Постојећи алтернативни инвестициони фондови у Србији
У Србији постоји осам алтернативних инвестиционих фондова – четири отворена и четири затворена.
Два отворена фонда су повезана са банкама – Интеса Инвест Алтернативе и Раиффеисен Алтернативе, док су друга два део Виста Рица друштва за управљање – Виста Рица Инвест и Виста Рица Цорпорате.
Отворени АИФ-а су примамљиви улагачима јер обезбеђују већу транспарентност и заштиту инвеститора, зато што су у могућности да у сваком тренутку захтевају од фонда откуп њихових јединица. Ова карактеристика погодује и богатим улагачима који би евентуално користили АИФ за избегавање плаћања пореза на доходак.
Остала четири затворена алтернативна инвестициона фонда су ТС Вентурес Фонд, ФQВ И доо Нови Сад, Оморика Вентурес Фонд и Q Инвест. У овим фондовима власници инвестиционих јединица не могу произвољно захтевати откуп тих акција од фонда.
Извор: Birn.rs
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!