Вучић не бира средства да од било кога добије подршку за опстанак на власти, што је у овом случају покушај да се умили најзначајнијем савезнику Израела – САД-у.

Вредност оружја и муниције које је ове године до јула Србија извезла у Израел је 23,1 милион евра и сигурно је да ће расти јер се, упркос позивима експерата Уједињених нација да се прекине извоз наоружања Израелу, Србија на то уопште не обазире.

Извоз српског наоружања у Израел на тај начин је у 2024. години повећан за чак 20 пута у односу на 2023. годину, али када се у јавности постави питање о томе, режим Александра Вучића увек има спреман одговор, без трунке емпатије – да се таквим питањима заправо угрожава економски напредак земље кроз покушај уништавања наменске индустрије.

Да прекид извоза оружја и муниције у Изреал, иначе врло уносна наменска индустрија у Србији не би ни осетила, говоре доступни подаци јер је укупна вредност извоза наоружања из Србије током 2023. године била већа од 1,6 милијарди долара, што значи да је удео извоза у Израел тек око 1,6 одсто укупног извоза српске наменске индустрије.

Најлагодније у друштву апсолутиста и деспота

Уз тако лукративну инудстрију смрти тешко је замислити да би иједан радник изгубио посао уколико би престао извоз наоружања у Израел. Међутим, власти у Србији уопште се не обазиру на то, упркос незамисливим палестинским цивилним жртвама, од којих су многе, мимо свих правила ратовања, али и супротно основама здравог разума, погинуле од снајперских метака који су направљени, можда, баш у Србији.

Такав немилосрдан однос према палестинском страдању, очигледно је, нема своје узроке у економским разлозима јер је зарада на извозу наоружања у Израел занемарљиво мала у односу на комплетан извоз, па је једино логично објашњење да је Вучићев режим снисходљив према онима који своје непријатеље не посматрају као људе, већ као инсекте које једноставно треба истребити.
Истовремено, Вучић се, то је сасвим јасно, најлагодније осећа у друштву апсолутиста и деспота, јер им се без задршке клања, учи од њих, и све злослутније их имитира, добијајући од њих заузврат подршку за опстанак на власти.

Зато Србију – која најпре због проблема с Косовом на сав глас позива на поштовање међународног права и Повеље Уједињених нација – ништа није зауставило да извози оружје у Израел ни после низа догађаја који би сваког са осећањем морала одговорили од даљег диловања смртоносног товара.

За престанак извоза Србији најпре није било довољно наређење Међународног суда правде од 26. јануара ове године да Израел спречи своје војне снаге да чине или подстичу на геноцид над Палестинцима, што је био одговор на тужбу за геноцид коју је поднела Јужна Африка.

Србија је наставила да извози оружје у Израел и након што је главни тужилац Међународног суда правде 20. маја одобрио налог за хапшење израелског премијера Бењамина Нетањахуа и министра одбране Јоава Галанта због оптужби за ратне злочине и злочине против човечности.

Иако се, бар декларативно, залаже за уважавање одлука Уједињених нација, Србија није зауставила извоз оружја у Израел ни када је Савет Уједињених нација за људска права 5. априла ове године подржао позив да се заустави продаја и достављање оружја, муниције и друге војне опреме Израелу како би се зауставила даља кршења међународног хуманитарног права и повреде људских права.

Напротив, извоз је настављен и после 20.јуна када су стручњаци Уједињених нација поновили позив државама и компанијама да зауставе пошиљке оружја и муниције Израелу, тврдећи да оне могу да представљају озбиљна кршења људских права и међународног хуманитарног права и да ризикују саучесништво државе у међународним злочинима, потенцијално укључујући и геноциде.

Све то сведочи о изузетно циничној и лицемерној спољној политици званичног Београда који се хвали својом тобожњом неутралношћу и наводно се залаже за мирно решавање међународних криза, а истовремено се не устручава да зарађује на изузетно крвавом сукобу у Гази у коме су цивили дословно легитимне мете.

Ипак, неосетљивост Вучићевог режима према “туђим” жртвама није за чуђење јер он не мари ни за сопствене грађане, чак ни за оне које наводно штити неумереним штанцањем справа и средстава за убијање људи. У наменској индустрији у Србији мало-мало се догоди неки инцидент који се неретко заврши фатално, а реакција режима је, најблаже речено – радикалски цинична.

Инцидент који је привукао највише пажње догодио се 2017. године у фабрици “Милан Благојевић” у Лучанима, када су погинула два радника, а отац једног од погинулих разговарао је о несрећи и са Вучићем.
Користећи поменути радикалски цинизам, Вучић је покушао да бодри ожалошћеног оца речима:

“Људи овде не раде као на манекенској писти, него раде у фабрици барута и оружја”.

Након дугогодишњег поступка, једне првостепене пресуде и понављања суђења, суд је осудио двојицу руководилаца фабрике на по три године затвора, али је то првостепена пресуда на коју је дозвољена жалба.

Средином октобра ове године у фабрици “Слобода” у Чачку, која је рекордер по броју несрећа у наменској индустрији у Србији, повређено је неколико радника, а премијер Србије Милош Вучевић је, говорећи о тој несрећи, само преписао бесрамни Вучићев однос према унесрећенима, “засладивши” га додатно од саосећања ослобођеном радикалском логиком.

“Та производња је скопчана са високим ризиком. Просто се ради са опасним материјалима, врло запаљивим, експлозивним. Није то рад у посластичарници”

, ставио је Вучевић шлаг на нову торту понижења коју је режим зафрљачио грађанима Србије у лице.

Пошто је очигледно да држава Србија и њени грађани немају никакве користи од извоза наоружања у Израел, и да се чак и положај радника у наменској индустрији непрестано погоршава, иако то наоружање управо они производе, преостаје само једно – недвосмислену корист има искључиво председник Србије Александар Вучић који не бира средства да од било кога добије подршку за опстанак на власти, што је у овом случају покушај да се умили најзначајнијем савезнику Израела, Сједињеним Америчким Државама.

Показало се тако још једном да је зарад Вучићевог схватања државе као приватне играчке Србија спремна да проћерда, неки би рекли, и оно мало угледа и дигнитета што су јој преостали, а на рачун систематског уништења палестинског народа.

Извор: Евроазија


Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!

By Admin

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *