Француско-немачки план за тзв. “Косово” је углавном Ишингеров плана из 2007. године, који је одбацила влада Војислава Коштунице. Ишингенов план је заснован на уговору између две Немачке из 1972. године, који је омогућио да обе државе постану чланице УН без међусобног признања.
Помињање Повеље УН и начела из ње у уговору између Србије и тзв “Косова” представља подсећање на члан 2 Повеље УН. У том члану се све државе обавезују да међусобно поштују границе, територијални интегритет и суверенитет и да се не мешају у унутрашње послове. Србија, дакле, на тај начин де јуре признаје тзв “Косово” као државу, међутим не успоставља дипломатске односе. Ово треба да омогући српском председнику да лажно тврди како није признао Косово.
Француско-немачки уговор је у супротности с Уставом Србије и Резолуцијом 1244. Као у случају Бриселског споразума не би било изненађење да се наш Уставни суд, прогласи ненадлежним. Овим уговором, који је у супротности с домаћим и међународним правом, као и правом УН, се ставља тзв косовско право и право Савета Европе изнад њих. Уговор је гори и од уговора између две Немачке, јер тада је била је реч о државама које нису биле чланице УН. Док је сада реч о чланици УН-а Србији која признаје насилну сецесију дела своје територије.
Фрранцуско-немачким планом се издају национални интереси и национална политика Србије као и српска национална историја.
Јуче је на заједничкој конференцији за медије са Александром Вучићем у Београду, Фон дер Лајен, објаснила да тај уговор предвиђа и де факто признање тзв Косова.
Зато немојте да дате глас ултиматном велеиздајнику националне историје, националних и политичких интереса Србије на предстојећим изборима 17. децембра. Ако дате глас СНС странци и А. Вучићу, одобравате им и прихватате велеиздају, која може да има далекосежне последице за целокупну Србију. Немојте да бирате национално понижење и сецесију наше државе, бирајте право да живите у Србији и за Србију!
Извор: НСПМ/нова.рс, део интервјуа са професором Милом Ломпаром