Приморан сам, браћо и сестре, да станем у одбрану нашег народа. Не могу више да слушам најгоре могуће оптужбе на рачун нашег унесрећеног народа. То је данас добило облике специјалног психолошког рата у кога се укључују, поред наших вековних непријатеља и плаћених, зомбираних аутошовиниста, колико видим, све више и естрадне патриЈоте нашег порољеног народа, уверени да раде праву ствар и да баш они говоре једину истину о Србима. Тако се лавина лажних оптужби геометријском прогресијом увећавају и тако се раби наша национална снага за одлучујућу, неопходну борбу за биолошки спас нашег угроженог до истребљења доведеног народа. То, наравно, никако није добро. Није добро да су се апатија, малодушност, разочараност и безнађе увукле у све поре нашег окупираног народа. Није добро за нашу будућност и за будућност нашег поколења. Не можемо више да чекамо да нас неко ослободи окупације и да нам поклони слободу.

Понављам, ко зна колико пута, да нам нико неће да поклони Слободу и да морамо сами да се ослободимо окупације. Слобода се осваја! Морамо сами да се организујемо, побунимо и протерамо окупаторе и домаће издајнике. Чекање на некога да нас ослободи је погубно. То је против наших националних интереса. Нема више чекања! Нема ширења дефетизма! Зато и пишем ове редове, како бих се супроставио том лажном, подлом, поквареном и тенденциозном наративу, који је, у овим тешким данима наше националне трагедије, погубан за наше даље националне интересе.

Прихватањем тог наметнутог наратива крсташа, придружујете се хорди наших вековних непријатеља, придружујете се чопору бесних аутошовиниста паразита, који су пуштени да реже и лају са националних телевизија, да трују и погане нашу јавност, тврдећи да су Срби примитивни варвари, глупи, крезуби, затуцани, покварени, подли, прости, раја, стока, марва, говеда, овце, лењи, злобни, агресивни, опасни зликовци, разбојници, бандити, краљоубице, крвници, геноцидни, тупаје, отпад, најгори људски олош и да Срби не знају да управљају сами својом државом.

Оптужују нас да ми не знамо да управљамо сами са собом, него Србима требају окрутни господари, тутори, газде из ЕУ, који ће да нас поробе и који ће канџијом, бичем, батином, да нас цивилизују и доведу у ред. Ништа се вековима не мења у том Западном погледу на непокорне и дивље Србе. Батином хоће вековима наши освајачи и окупатори да нас цивилизују.

Починили су и геноцид над Србима, убеђени да на то имају цивилизацијско и природно право. Никада због тог геноцида нису одговарали, нити су били осуђени пред светском јавности. За окрутне Управљаче света било је сасвим нормално да се Срби масовно убијају и да се тако решава вековни проблем са непредвидивим и непокорним Србима. Највећи наш проблем, узрок наше данашње трагедије, налази се у чињеници да је тај колонијални наратив прихватила и наша лажна квазиелита. Послушна пред сатрапима Запада, прихватли су да понижавају и уништавају наш народ, убеђени да ће тако добити симпатије и подршку Запада. Те одвратне и гнусне њушке нападају на наш народ и то понижавање сопственог народа, никада није било веће у србској историји.

Читам тако неког професионалног, незакланог Србина, салонско-славског демагога, како се, пре неки дан, обраћа нашем народу овако – Ало, народе, марво једна! Замислите? Какав безобразлук?!? Какво понижавање народа?!? Какво убијање у појам слободарског србског народа.?!? Па, зар то исто не ради полудели Узурпатор и његови одметнути сатрапи на власти? Која је онда, господо другови, разлика између вас и Узурпатора?

У чему се ви разликујете од тог Велеиздајника? Ви сте исти као они које пљујете. А ви хоћете да смените власт. Али, ви ћете да радите исто као и они, када се докопате власти. Ви истим интезитетом мрзите наш народ, јер да га не мрзите никада такве гадости не бисте говорили. Зашто се борите да управљате народом кога називате марвом? Шта ће народ да добије од вашег управљања? Ви искрено сматрате да је наш народ марва. И ту се ми разликујемо. Не можемо да будемо у истом строју за спас народа. Не припадамо истом свету. Ми смо две супростављене философије живота.

Два погледа на свет. Одвратни сте ми и презирем ваш политички ангажман. Преваранти сте, јер хоћете да зајашете ту, како кажете, марву. Морам да признам да не могу више да слушам и гледам одвратне нападе на наш народ. Не могу да ћутим пред све већим безобразлуком надобудних аутошовиниста и патриЈота. Где је крај том њиховом политичком лудилу? Морамо да их зауставимо, ако хоћемо да трајемо и да биолошки опстанемо. Морамо да се супроставимо том подлом психолошком рату.

Ево, примера мржње према нашем народу.Сећам се те сцене у кабинету једног преваранта тајкуна, изузетно богатог шпекуланта, који се обогатио преко ноћи, знам га када није имао ни динарà у џепу и када се шверцовао у градском превозу, када је, на почетку вишестраначја, облетао око вођа опозиције и нудио се да им донесе сок и кафу, који је онда, након само две године, издао опозицију и постао финансијски потрчко Милошевића и Бабе Јуле.

Тај огавни скот, новобогаташ и малограџанер у покушају, позвао ме је у априли 1996.г. да дођем код њега у фирму, да у његовом луксузном кабинету разговарамо о једној врло важној ствари, мора у четири ока све да ми пренесе, јер није хтео преко телефона о томе да прича. Наиме, добио је поверљив задатак од свог Шефа, изговарао је то Шефа са сладострасном експлозијом на доњој усни, да хитно разговара са мном, да ми пренесе Шефову понуду за највише државне функције, да могу да бирам које хоћу место у влади, јер Шефу требају способни и морални људи, видиш, човече, куд је све отишло, па, ето, мој ти је савет, као човеку кога изузетно ценим, да одмах све прихватиш, да те сада одведем код Шефа и да вас двојица, не морам ја да присуствујем вашем разговору, направите договор, јер то је, пријатељу мој, у нашем националном интересу о коме ти толико причаш у јавности.

Види, драги мој, Шеф је велики ауторитет, ти имаш потпуно погрешну представу о Шефу, видећеш какав је то човек, људина, харизматични победник, Шеф ће да влада до краја живота, човече, јак је као земља, нико му ништа не може, народ га обожава, види, немој да се љутиш, морам да ти то кажем, глупо је и некорисно да будеш вечита опозиција, који ће ти то мој, ти си врло интелигентан и радан човек, Шеф те цени, да, да, мени је лично говорио о теби и зато сам те позвао, морамо да одбранимо национални интерес, да, да, Шеф једини то може да уради, Шеф зна како се управља народом, Шеф је добар човек, али прилично мекан владар, много, брате, мекан и толерантан, веруј ми ја, да сам на његовом месту, био бих окрутан господар, окрутан, нема ту циле- миле, трте -мрте, ја, којим случајем да управљам Србијом, газио бих ту стоку од народа, рају, марву, газио би их ногама, ево овако, видиш, удара обема ногама о под и смешно поскакује као кикирез на квочку, ђипа, лице му се искривило од беса, добило је нацистичко-усташку крволучну црту, удара све јаче ногама о под, бесно, стиснутих зуба, исколачених очију, уживео се као да заиста гази по том нашем унесрећеном народу, ломи му лобању и кичму, замахује рукама, узео би, каже, највећи пендрек на свету, већи од америчког пендрека, па би онда ту лењу и злобну масу, звану радничка класа, тукао тим пендреком, тукао до изнемоглости, ево овако, замахује, удара, удара све снажније, ево, овако би их тукао, пљувачка му цури, удара бесно и неконтролисано, заморио се од толиког показивања ударања, задихао и ознојио, ето, тако треба са Србима, такав господар треба Србима, нема са њима циле-миле, треба њима чврста рука, треба ту гамад пендреком дотерати у ред и научити их, за сва времена, шта је европска цивилизација и култура.

Мрак ми је пао на очи. Једва се суздржавам да не ударим ту наказу и да му на делу покажем снагу песнице радничког сина. Видим пред очима моје родитеље раднике и све оне радничке породице са којима сам одрастао у Колонији Б, видим како их овај зликовац и преварант пендречи, позивајући се на ЕУ културу и стандарде.Насмејем се од муке, окренем се и без речи изађем из његовог живота.

Срео сам тог гмаза у авиону за Погорицу, неколико дана након Петог октобра, био је блед, пропао, преплашен, избезумљен, престрављен и побегао је у бизнис класу чим ме је угледао. Али, није пропао. Успео је да се нагоди са бандитима из ДОС-а. Платио им је рекет и тако сачувао главу и капитал. ДОС му је омогућио да десетоструко увећа своје богатство у бандитској приватизацији. Данас је успешан рентијер и продавац некретнина, купљених јефтино у процесу пљачкашке приватизације. Убеђен сам да на народ гледа на исти начин и да је спреман да понови уживо ону сцену са пендерком. Само му треба дати мало власти, да покаже какав је зликовац и разбојник.

Е, због таквих скотова, које сам у јавности упознао још пре три и више деценија, који су се накрали на грбачи тог нашег заведеног народа, знам како су отимали од државе и грађана, који деценијама паразитирају на буџетима и пландују, преживајући пропале неолибералне флоскуле, нећу да ћутим. Немам права да ћутим! Не могу да прихватим да јавно блате, понижавају и вређају наш народ.

Господо другови, не наседајте на проклету пропаганду паразита на власти и корумпиране опозиције. Запамтите, народ није крив! Народ мора неко да води и усмерава. Неко кога ће народ да следи. Па, ко је онда крив за нашу несрећу? Крива је наша квазиелита, која је издала свој народ. Увек се народ одазвао својим историјским обавезама и урадио оно што је његова била национална дужност – жртвовао се за будућност поколења.

Песник Владислав Петковић Дис је написао 1910.г. критично-поучну песму „НАШИ ДАНИ“, која истинито приказује распад нашег друштва. И? Шта се догодило у ослободлилачким ратовима 1912.г, затим 1913.г. и , на крају, шта се догодило у ратној епопеји 1914 -1918.године? Србски народ се жртвовао за слободу. Изгинуло је 1.247.345 Срба или 63% мушкараца војних обвезника. Жртвовао се народ који је живео у друштву где је „ помрачина притиснула наше дане.“ Како је то могуће, браћо и сестре?

Како је могуће да се „ сви подмукли, сви проклети и сви мали“, преобразише, за само две године после написане песме, у библијске див-јунаке, којима се читав свет дивио? Реците? Објасните? Гласније! Реците да вас читава јавност чује. Како је то могуће? Па, могуће је јер су то -Срби! Древни народ, који зна и уме сам да се уздигне из робства, окупације, понижавања и геноцида. Древни народ који у својим генима чува усађену љубав према Слободи, Правди, Богу и Заједници. И тако је било све до данашњих дана.

Све до 1999.г. када су нас НАТО зликовци бомбардовали са осиромашеним уранијумом и када је народ поново смогао снаге да се усправи и излије на улицу Петог октобра, ради одбране свог опстанка. Народ је урадио све што је било у његовој моћи.

Проблем, дакле, као што то упорно деценијама уназад тврдим у јавности, није тај наш народ. Проблем је његова лажна, јајарска, метиљава и неспособна квазиелита. Проблем су покварене лопуже Александар Карађорђевић Ујединитељ и Никола Пашић Преварант, који су Србе ослободице затворили у југословенску тамницу, због својих личних интереса.

Проблем је Слоба Слобода, који је пробуђени србски народ угурао у пропале титоистичке казамате социјалистичког устројства. Проблем је шибицар Ђинђић, Идеолог вулгарног прагматизма, који рекетира тајкуне и енергију побуђеног народа уништава неолибералном шок терапијом и операцијом без анастезије.

Проблем је нарцисоидни психопата Александар Вучич Узурпатор, који наставља пропалу политику Александра Ујединитеља, проклетсво Александроида, биолошки сатирући Србе. Проблем је САНУ, СПЦ, Универзитет и интелектуалци који су издали свој народ. Њих нападајте! Њих називајте најгорим именима. Слободно! Немам ништа против!

Они су то заслужили.Они су главни кривци за нашу трагедију. Због њиховог незнања, нерада и неморала, због њихових личних интереса, народ страда. Продали су веру за вечеру. Конкретно? На стотине примера. Не желим никога да прескочим. Сви су криви. Криви су што пристају и што ћуте. Криви су што се продају за материјалне привилегије. Криви су што нападају и пљују по народу. Криви су што је „ набујао шљам и разврат и пророци.“ Криви су што се „ гојимо од грехова и од блата.“ Свако ко каже да је народ марва, он је – марва!

Шта да радимо? Које је решење? Како да изађемо из зачараног круга нестајања? Како да зауставимо „трули задах пропадања“?

Постојећу квазиелиту не можемо да просветлимо и променимо. Они су трајно затровани вирусом Зла. Сваки покушај њиховог мењања је узалудан и бесмислен посао. Губимо драгоцено време за друштвени преображај на историјске губитнике. Превазиђене друштвене снаге морамо да одбацимо на сметиште историје. Тамо им је место. Тамо морамо да их одложимо, како би спречили да не загађују више јавност.

Нове друштвене снаге се јављају у новом добу. Из утробе очајног народа се рађа – НОВА ЕЛИТА! Која има визију, стратегију, морал, поштење, радне навике, оперативу и коју нико не може да поткупи.Која воли Србију и спремна је да се жртвује за Србију. Која зна шта јој је историјски задатак и која то мора да испуни. Нова елита неће наплатити свој политички ангажман, јер она не ради ништа у свом личном интересу.

Нова елита ради за интерес Заједнице. А свој лични интерес и интерес свога поколења проналази и остварује кроз интерес Заједнице. Тако спашавамо државу и народ од сигурне пропасти. Указала нам се одлична историјска прилика да успемо.

Западна цивилизација се растаче и отворио нам се простор за наш спас. Сада је прави тренутак да се организујемо и да узмемо историју у своје руке. Налазимо се пред великим историјским променама. Сваки нам је човек драгоцен. Сваки човек је добро дошао у МОБУ. О, народе народни, позивам те на МОБУ!


Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!

By Admin

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *