Преносимо вам поруке и одлуке Народног збора косовско-метохијских Срба одржаног 28. јуна 1998. године у порти манастира Грачаница. Треба се мало подсетити, а и треба подсетити власт како треба да чини када је у питању Косово и Метохија.
С МИРОМ ЋЕМО ОЧУВАТИ СВЕ, РАТОМ ЋЕМО ИЗГУБИТИ СВЕ
Текст поруке који је усвојен на Народном збору достављен је кабинетима председника СРЈ и председнику Републике Србије. Поруке су послате међународној заједници и косовским Албанцима.
ПОРУКА МЕЂУНАРОДНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ
Косово и Метохија је унутрашње питање Србије, а не Југославије, и стога будућа решења треба тражити у разговорима са државним и политичким институцијама Србије. Захтевамо да међународна заједница осуди албански тероризам и помогне државним органима Србије у спречавању његовог деловања, као и онемогућавању даљег наоружавања и пресецања канала дотурања оружја. Очекујемо да међународна заједница остане верна принципу ненасилног немењања граница и до краја испоштује територијални интегритет и суверенитет Републике Србије. Не постоји мирно и праведно решење косовскометохијске кризе без учествовања косовскометохијских Срба у њеном решавању. Косовско-метохијски Албанци су велики фактор мира. Међутим, косовско-метохијски Срби су кључни фактор мира. Косовско-метохијски Срби спремни су да дају пун допринос тражењу мирног и демократског решења и пуне равноправности са својим комшијама Албанцима на искуству других земаља које имају сличне проблеме, а на основама међународних конвенција и по највишим међународним стандардима.
КОМШИЈАМА, КОСОВСКОМЕТОХИЈСКИМ АЛБАНЦИМА
Српском народу у целини, а пре свега косoвскометохијским Србима је у потпуности јасна ваша позиција. Ви желите да на територији државе Србије формирате своју независну албанску државу. И то не бирајући средства. Дакле и силом. Оружјем. Значи, Косово република постаје ваш ратни циљ. То је, ми добро знамо, вековни циљ албанског сепаратистичког покрета. Увек када сте имали историјску шансу, ви сте то покушали. И у периоду 1941-45. за време фашистичке Мусолинијеве „Велике Албаније“ и 1945. за време велике балистичке побуне у Дреници под вођством Шабана Полуже и за време Брозове владавине када сте и добили највише. Када нисте били задовољни ни Уставом из 1974. године, под којим сте протерали на стотине хиљада Срба, очистили преко 800 села и насеља у којима више не живе Срби и показали како би Србима било под вашом влашћу. Али, све је то било много поштеније. Дакле, то су, ваши циљеви и тежње. А не наводно кршење људских права, недостатак демократије у Србији. Искористили сте и један неразумни режим у Србији да манипулишете истином, кријући крајњи циљ – независно Косово. Ми, косовско-метохијски Срби, разумемо вашу тежњу за уједињењем. На крају, то је и ваше природно право да тежите уједињењу. Али сте пренебрегли основну чињеницу: то не може бити, или не може бити лако, ако је на штету других. Не постоји мирно решење и екстремни циљ. Решење у коме ви желите све, а нама ништа, није ништа друго већ објава рата српском народу. Јер, у српском народу не постоје озбиљне националне и политичке снаге у којима ви можете наћи партнера за разговор на ту тему. Дакле, нема нам друге него да седнемо за преговарачки сто и тражимо решење на компромису, који ће задовољити и албанску страну и сачувати територијални интегритет Србије. То решење је – демократска Србија. Она то, на нашу велику жалост, није. Али, демократска Србија није плод на грани па да се убере. Да би Србија била демократска, морате је признати као своју и дати допринос њеној демократизацији. А онда ћете видети шта је демократска Србија. Учинимо све да престану оружани сукоби. Јер, рат није решење. Ваши планови да вам Америка и Европа створе независну државу су нереални и непоштени. А морамо рећи и краткорочни. Зато одложите оружје, ослободите ваше комшије из заробљеништва, престанимо са међусобним убијањем. Седнимо и разговарајмо. И после страшног рата морамо сести да разговарамо. Али уз много жртава, када је цена велика. Ми, косовско-метохијски Срби, учинићемо све да и са друге стране дође до смиривања. Са вама, нашим комшијама, не желимо да ратом решавамо неспоразуме, јер ћемо и после рата овде живети. Томе нас учи искуство других. Ову поруку схватите као пружање руке мира. С миром ћемо очувати и добити све. Са ратом ћемо изгубити све. Ако се не прихвати „рука мира“, ми, косовско-метохијски Срби, мораћемо бранити своја огњишта, своја села и насеља, своју државу свим средствима. Али, знајте, одговорност преузимају они који данас не прихвате мирно и политичко решење кризе. Они који не прихвате мир.
ПОРУКЕ ВЛАСТИМА У СРЈ И РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Косовско-метохијски Срби окупљени на народном збору на Видовдан, 28. јуна 1998. године од вас захтевају:
– најхитније изнаћи политичка и сва друга средства и зауставити страдање народа, успоставити контакт са међународном заједницом и најхитније отворити процес праведног и демократског решавања опасне косовско-метохијске кризе;
– одмах окупити све националне и демократске снаге у Србији и српском народу у целини, успоставити српско-српски дијалог и у њему на унутарнационалном консензусу предложити озбиљну платформу за разговор са косовско-метохијским Албанцима;
– у свим будућим преговорима око Косова и Метохије обавезно укључити представнике косовско-метохијских Срба;
– да председник СРЈ Слободан Милошевић одмах престане да се бави Косовом и Метохијом и све активности по овом питању усмери према државним институцијама Републике Србије, демократским снагама у Србији и Србима са Косова и Метохије и да вршење функције председника СРЈ сведе у границама Устава СРЈ;
– захтевамо да се оба председника, СРЈ и Републике Србије, изјасне по овим питањима најдаље до среде 1. јула 1998. године путем радија и телевизије, као и да председник Републике Србије јавно саопшти које ће мере предузети ради заустављања страдања народа;
– уколико два председника не испуне наведене захтеве, косовско-метохијски Срби крећу масовно за Београд да испред Председништва Србије и резиденције председника СРЈ потраже одговор.
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
На прагу смо да изгубимо Косово и Метохију уколико наша држава и даље делује неодлучно, а српски народ ћути и мирно посматра како Косово и Метохију освајају и окупирају албански терористи. Немо ћутимо и док се о нашој судбини одлучује без да се упита овај напаћени косовско-метохијски српски народ. О Косову и Метохији разговарају Албанци, Турци, Муслимани, Роми, Египћани, док нас Србе који овде живимо не третирају ни међународна заједница, ни Албанци… А што би, ако нас наша држава не третира, нити уважава. Одлазе последњих дана на десетине хиљада деце, жена, стараца, одлазе они који би морали да остану ту и бране Косово и Метохију. Режим као да жели да ми полако, али сигурно, без велике гужве напустимо своје домове, своја огњишта… И нико нас не пита зашто то чинимо и куда идемо… Они, у ствари, желе да напустимо своја огњишта да би нас оптужили да смо издали и продали Косово и Метохију.
Зарад Србије, зарад Косова и Метохије, зарад историје, зарад будућих генерација, ми морамо опстати и остати овде. И не само да останемо и опстанемо, већ и да своју судбину узмемо у своје руке, да постанемо субјект у решавању наше будућности. Ми не можемо, нити желимо да то учинимо без Србије и целог српског народа, али не прихватамо да то буде без нас, преко чије се грбаче све ово највише прелама. Зато морамо бити јединствени и сложни, окупљени око наше Цркве и Српског покрета отпора и са свим националним демократским снагама у српском народу тражити боље сутра.
НАРОДНИ ЗБОР КОСОВСКОМЕТОХИЈСКИХ СРБА
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!