Нацрт закона о изменама и допунама Кривичног законика доступан на сајту Министарства правде предлаже законску казну од до три године за „објављивање материјала којим се саветује извршење кривичног дела“ – па чак и „свесно приступање“ таквом материјалу.
(1) Ко путем средстава информационих технологија или на други начин учини доступним материјал који садржи информације којима се дају савети у циљу извршења кривичног дела, казниће се затвором од три месеца до три године.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и лице које врши посредовање у приступању материјала из става 1. овог члана.
(3) Ко помоћу средстава информационих технологија свесно приступи материјалу из става 1. овог члана, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(4) Материјалом из става 1. овог члана сматра се сваки материјал који звучно или визуелно садржи упутства или савете за употребу средстава извршења кривичног дела или предмета насталих извршењем кривичног дела.
(5) Материјал из става 1. овог члана одузеће се.
Да ли то, лаички читано, значи да ће се затворском казном кажњавати позивање на блокаде? Оно што је, опет лаички, више него нејасно је шта ће, ако се измене изгласају, подразумевати „свесно приступање материјалу из става 1.“
Нико не сме да вас бије осим наше полиције
Можда још више треба да нас забрине то што се потпуно брише Члан 136 – изнуђивање исказа. Дакле, тамо где је стајало да:
(1) Службено лице које у вршењу службе употреби силу или претњу или друго недопуштено средство или недопуштен начин у намери да изнуди исказ или неку другу изјаву од окривљеног, сведока, вештака или другог лица, казниће се затвором од три месеца до пет година.
(2) Ако је изнуђивање исказа или изјаве праћено тешким насиљем или ако су услед изнуђеног исказа наступиле нарочито тешке последице за окривљеног у кривичном поступку, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.
Сада стоји:
Да ли то треба тумачити као да ће службено лице моћи да злоупотребљава силу до миле воље док вас испитује да ли сте „свесно приступили“ неком спорном „материјалу“?
Шта су „интерни“ подаци за чије одавање прети три месеца до три године затвора, а нису државна тајна?
А колико јавност треба да се узнемири због тога што се мењају чланови који дефинишу шпијунажу и одавање државне тајне, а уводи Одавање тајних података… са ознаком „интерно“ или „строго поверљиво“?
Наиме, Члан 316, Одавање државне тајне, брише се у потпуности, док се из члана 315, Шпијунажа, брише Став 6, који тајне податке дефинише овако: „Тајним се сматрају они војни, економски или службени подаци или документи који су законом, другим прописом или одлуком надлежног органа донесеним на основу закона проглашени тајним, а чије би одавање проузроковало или би могло да проузрокује штетне последице за безбедност, одбрану или за политичке, војне или економске интересе земље“.
Нацртом се уводи нови Члан 316, Одавање тајних података, у ком стоји:
(1) Ко неовлашћено непозваном лицу саопшти, преда или учини доступним податке или документа који су му поверени или до којих је на други начин дошао или прибавља податке или документа, а који представљају тајне податке са ознаком тајности „интерно” или „поверљиво”, казниће се затвором од три месеца до три године.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено у односу на податке означене степеном тајности „строго поверљиво”, казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено у односу на податке означене степеном тајности „државна тајна”, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.
(4) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана учињено из користољубља или ради објављивања или коришћења тајних података у иностранству или је извршено за време ратног или ванредног стања, учинилац ће се казнити за дело из става 1. овог члана затвором од шест месеци до пет година, за дело из става 2. Затвором од једне до осам година, а за дело из става 3. Затвором од пет до петнаест година.
(5) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити за дело из става 1. овог члана затвором до две године, за дело из става 2. затвором од три месеца до три године, а за дело из става 3. затвором од шест месеци до пет година.
Знајући колико је грађанима и иначе тешко да дођу до података о пословању правних лица, чак и када се ради о подацима који се могу тицати здравља и пословања грађана, јавност има разлога да се запита шта су „интерни“ подаци за чије одавање прети три месеца до три године затвора, а нису државна тајна? Ко има право да податке проглашава за „интерне“ ако они више неће бити „законом, другим прописом или одлуком надлежног органа донесеним на основу закона проглашени тајним“?
Адвокати које смо контактирали су оценили да је Нацрт закона о изменама и допунама толико обиман да још нису у могућности да га коментаришу. Но, закон би требало да буде колико-толико разумљив и грађанима, ако је његов циљ да се грађани држе законитог поступања.
Јавна расправа о Нацрту закона о изменама и допунама Кривичног законика одржаће се од 1. октобра до 1. новембра 2024. године.
Извор: masina.rs
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!