Вучић и Курти уз помоћ Дачића и осталих из тзв. „Владајуће коалиције“ и малигног дела међународне заједнице, на очиглед целе Србије стварају „Велику Албанију“.
Ко год је до сада сумњао у праве планове овог зликовачког тима могао је да се увери како „Српска листа“ на јавне позиве Вучића и Дачића гласа и полаже заклетве „Републици Косово“. Пред очима комплетне српске јавности показали су да је њихов први, једини и основни цилј формирање свеалбанске државе на делу територије Републике Србије, а потом разарање остатка Србије.
Вучић јавно позива косовске Србе да учествују на предстојећим сепаратистичким изборима, те да се после иницијалног напуштања терористичких структура поново врате у полицију, правосуђе, општине и остале самопроглашене институције „Републике Косово“ и да супротно Уставу и законима Републике Србије и супротно одредбама Резолуције 1244, наставе да раде на рушењу уставног поретка и територијалне целовитости Републике Србије.
Професори Кузовић и Калајжић још 2022. поднели су тужилаштву кривичну пријаву против Александра Вучића, са предлогом да се одреди привремена мера Вучићевог удаљења из канцеларије и стављања на обавезно психијатријско посматрање. Тужилаштво ни до данас није одговорило подносиоцима пријаве, нити је по пријави поступало, што је за последицу имало даље наношење непоправљиве штете држави и народу.
Александар Вучић учинио је следећа кривична дела која се гоне по службеној дужности:
1. Лажно представљање, члан 329 КЗК, јер је „функцију“ стекао на нелегалним и нелегитимним изборима;
2. Самовлашће, члан 330 КЗК, јер власт остварује на основу лажног представљања које је последица нелегалних и нелегитимних избора;
3. Спектар кривичних дела против гласачких права;
4. Спектар кривичних дела усмерених на ширење лажних вести и изазивање панике;
5. Саизвршилаштво, члан 33 КЗК;
6. Подстрекавање, члан 34 КЗК;
7. Помагање, члан 35. (1) КЗК;
8. Угрожавање независности, члан 305 КЗК;
9. Угрожавање територијалне целине, члан 307. (1) КЗК;
10. Удруживање ради противуставне делатности, члан 319. (1) КЗК;
11. Припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије, члан 320. (1) (2) КЗК;
12. Организовање и подстицање на извршење геноцида и ратних злочина, члан 375 КЗК („Убијте једног Србина, па ћемо ми стотину муслимана“, Александар Вучић, скупштинска говорница, 20.07.1995.).
У међувремену креће нова серија кривичних дела. Страни „инвеститори“ дивљају Србијом. Нафиловани новцем свих грађана Србије, дижу своје екстериторије у које органи Србије немају приступ. Патроле наоружаних заштитара уливају неспокојство у лозничком и борском крају, а народ у Хомољу креће у самоодбрану. Радници су без икакве правне заштите. Чак их рођена држава прогони ако укажу на неправилности. Парапредседник државе без икаквих овлашћења потписује и склапа уговоре супротне Уставу и законима државе.
Системско сектопартијско разарање владавине права у корист мафије и братије доводи до фрагментирања Србије на мање територијалне целине у којима локални кнежеви и шерифи доказују своју надмоћ над државном немоћи. На тај начин, кроз капитулацију владавине права, установљавају се принципи виртуалне конфедерализације, заправо даљег баршунастог цепања територија, која у Случају Србије има све изгледе да заврши у најбољем случају као – Београдски пашалук.
Обзиром да су полиција и правосуђе у Србији у потпуности контаминирани мафијом и корупцијом, те трајно онеспособљени да врше поверену им функцију у складу са Уставом и законима на снази, једино преостало решење је да грађани у складу са Уставом Републике Србије, члан 2. у целости, врате сувереност у своје руке, а потом поступају по правилима „грађанског хапшења“, односно предузму законом прописане мере и радње на спречавању Александра Вучића и Ивице Дачића да наставе са извшењем кривичних дела која се гоне по службеној дужности.
Председник Давор Калајжић, Покрет Моба,
Београд, 04.10.2024.
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!