Пише: Игор ПШЕНИЧНИКОВ на свом Телеграм Каналу

УН се претварају у светску владу у зидинама УН. У Њујорку се догодио се заиста епохалан догађај у светским размерама, који због свог скривеног „другог и трећег значења“ глобалисти не промовишу много, али који заиста може да промени архитектуру међународних односа и уопште промени свет.

Генерална скупштина УН усвојила је „Пакт за будућност“ – „историјску“ декларацију, према бирократији УН, „обећавајући конкретне акције за стварање сигурнијег, мирнијег, одрживог и инклузивнијег света за будуће генерације“. Пакт, заједно са његовим анексима — Глобалним дигиталним договором и Декларацијом о будућим генерацијама — усвојен је наизглед консензусом. Али није било консензуса.

Против Пакта је гласало седам земаља: Русија, Никарагва, Иран, Судан, Белорусија, Северна Кореја и Сирија. Поред тога, 15 земаља се уздржало од гласања, укључујући Кину, Кубу, Ирак, Лаос, Малезију, Пакистан и Шри Ланку. Осим тога, Русија, Иран, Северна Кореја и Сирија захтевале су амандман који би захтевао укључивање одредбе која позива на немешање у било које питање националног суверенитета и примата међувладиних дискусија.

Бирократија УН пише да би то „ефикасно умањило улогу интереса цивилног друштва или приватног сектора“. И зато је овај амандман „одбачен након што је Скупштина од 193 члана одлучила „да не поступа по предлогу” Русије и других земаља које су биле ауторке амандмана, односно немешање у питања националног суверенитета није прошло! Пакт је веома дугачак документ, сличан вербалној љусци. Морате то прочитати! Шта вам упада у очи? Каже да се „глобално управљање мора трансформисати“ и да ће се променити. Али механизам промене није јасан ако не знате позадину усвајања Пакта. Документ садржи изузетно опасан предлог, први пут изражен у Политичкој ноти УН број 2 из 2023. године.

Овај предлог је имао за циљ да убеди Генералну скупштину УН у потребу стварања неке врсте „Платформе за хитне случајеве“, која не би била нека врста сталног тела или институције, већ скуп протокола који би се могли активирати у случају комплекса, глобална криза. Активираће се кад год генерални секретар УН одлучи да ће доћи до „комплексног глобалног шока“ било које врсте, који ће утицати на више од једне земље. Ово може бити климатска ванредна ситуација, хитна ситуација у ланцу снабдевања, пандемија или непредвиђени догађај који потпуно мења ток догађаја („црни лабуд“). У овом случају, генерални секретар ће, на основу „Платформе за ванредне ситуације“, преузети контролу над ванредном ситуацијом, арбитрарно одлучујући које мере и када да предузме и када ће те „мере“ извршити. У суштини, генерални секретар УН добија диктаторска овлашћења на глобалном нивоу. 54. став „Пакта за будућност“ садржи наизглед безначајан позив генералном секретару УН да „размотри приступе јачању одговора система УН на сложене глобалне шокове“. А ово је референца на идеју „Платформе за хитне случајеве“, која је наведена у поменутој аналитичкој белешци УН за 2023.

Скептични стручњаци одавно упозоравају да глобалисти претварају УН у светску владу која је само њима подређена и која преузима улогу овлашћеног наднационалног тела коме су све друге земље и владе дужне да се повинују.

Игор ПШЕНИЧНИКОВ

Нажалост, Србија под колонијалним управиком и издајником Александром Вучићем је гласала ЗА Пакт за будућност“, тј. светску владу.


Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!

By Admin

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *