30 август 2024
Монаштво манастира Драганац и парох каменички ј. Зоран Вујић обишли су цркву Свете Петке у селу Доброчане, у општини Гњилане.
„Парастосом за упокојене и акатистом Светој Петки, богослужили смо у светињи која је још једна рана Христова и која чека своје васкрсење. И као апостол Тома са додиром узвикујемо ‘Господ мој и Бог мој’“, поручили су из манастира Драганац.
Приступ светињи и богослужење обезбеђивао је Тим за надзор и везу америчког КФОР-а, потврдили су из овог манстира.
Црква Свете Петке у селу Доброчане минирана је и срушена 1999. године.
ПОДСЕТИМО СЕ
Од цркве Свете Петке у селу Добрчане остали су само трагови постојања
Колику је улогу у страдању Срба од Турака па све до данас имало ово село, говори стих из једне заборављене народне песме, опеване по истинитом догађају.
“Паша грабио у мрак девојку, па је пронесе кроз турско село, кроз турско село, кроз Добрчане, зурле му свиру, гочеви бију, да се не чује што мома плаче!”
—————————————
Ова црква се налази између Гњилана и Косовске Каменице, на магистралном путу Гњилане-Бујановац, у данас албанско-турском селу, из којег су последњи Срби отишли много пре последњег рата, као и из суседног некада српског села Петровце, а данас чисто албанског селa “Петрит”.
Није познато да ли је црква Свете Петке изнова саграђена 1920. године или је подигнута на темељима старије цркве крај лековитог извора.
Након 1999. године је демолирана и спаљена. Тренутно су видљиве само зидине, зарасле у коров.
Легенда о исцелитељским моћима ове зркве и извордке воде и данас се препричава у српском народу.
Болесни и данас помоћ траже на зидинама порушене цркве, која се налази на брду изнад Добрчана.
Такође, у народу се говори да је оне који су дигли руку на ову светињу стигла Божија казна, те да се након тога један од мештана брине да цркву не уништавају даље, иако су након последњих насртаја од ње остали само трагови.
Добрчане је раније било настањено искључиво Турцима, па је тако за Србе у поморављу ово село један од симбола српског страдања.
Многи Срби су убијени и киднаповани након 1999. године управо у близини овога села, на магистралном путу Гњилане-Бујановац, а страдање Срба на овом делу Косова и Метохије није заобишло овај народ за време турске окупације.
Заинтересованост за обнову ове српске светиње не постоји.
Косово и Меетохија су Срце и Душа Србије!