Италијански Карабиери будно дежурају док се иза њих врше испитивања функционалности моста

Последњих дана се не само на Косову и Метохији већ и у остатку Србије, много говорило о наводном отварању моста преко Ибра за саобраћај. Вршене су припреме, мост је испитиван, како сепаратистички тако су и српски политичари најављивали отварање на сва уста. Медији су покoрно преносили упозорења на опасност и могуће негативне последице у виду појачаног албанског насиља и ротеривање Срба. Све је изгледало да смо корак ближе споровођењу последње фазе великоалбанског програма о етнички хомогеном Косову и Метохији, то јест насељеном искључиво албанским становништвом а без иједног Србина. То се ипак није догодило.

Барем не на овај начин. На онај на који се заиста дешава за то време, ни од политичара, ни од медија – ни речи! Дубоко у северни део града не само да се враћају Албанци који су ту некада живели већ се локали у власништву државе Србије узурпирају и продају Албанцима, без могућности да Срби учествују у процесу, и они су на тај начин зашли дубоко у серни део насељен Србима. Толико да Срби више готово и не користе доњи део шеталишта који им је био доступан до недавно а у страху од напада Албанаца. Тако су не само сведени на много ужи простор већ и додатно и с правом уплашени за своју и безбедност својих породица.

Мост преко Ибра у плану албанске доминације севером покрајине, овом тренутку не игра апсолутно никакву улогу! чак уопште није функционалан у даљој експанзији косовских Албанаца! Пре неку годину подручје око моста је “ревитализовано” и “урбанизовано” те оспособљен за проток саобраћаја у три смера, од којих сва три користе махом косовски Албанци јер повезују средине у којима живе. Мост се ка српском делу завршава кружним током ограђеним бетонским банкинама у висини од око једног метра а одатле се, главном улицом северног дела града, протеже шеталиште које је такође, на другом крају, затворено за саобраћај. Другим речима, чак и да је отворен мост апсолутно ничим не би утицао промену стање у односу на то какво је оно сада.

Чему онда толика бука?

Срби су сложни у мишљењу да је подгревање тензија производ договора Александра Вучића и Аљбина Куртија као што је сваки талас насиља над Србима управо производ договора са представницима албанбских сепаратиста још од доласка Вучића на власт или испуњавање захтева западних ментора косовских Албанаца који се тиме служе као параваном иза кога у име “безбедности и слободе кретања за све” спроводе своје илегалне потеза у сврху коначног отимања Косова и Метохије од Србије. У овом случају вероватноћа се ослања на потребу Александра Вучића да скрене пажњу са протеста против Рио Тинта на једину тему која је устању да заокупи пажњу шире домаће јавности а то су Косово и Метохија.

С обзиром да је Вучић од 2013. до данас косовским сепаратистима предао комплетну државну инфраструктуру на КиМ, за скретање пажње остало му је још једино да изазове (то јест договори) терорисање Срба од стране косовских Албанаца. И то оних Срба које је одмах по доласку на власт криминализовао телевизијским серијалом “Патриотска пљачка”, нарученим од Инсајдера и Бранкице Ристић, затим злоупотребио путем својих медија да прикаже како ужива подршку тих људи, што је гола лаж али не мали део народа и даље верује да је то тачно! А истина је једино да код њих осим најдубљег презира не ужива ништа друго, наравно ако изузмемо криминалце које је упослио како би му осигурали тихо спровођење издаје Косова и Метохије. Данас му је још једино остало да им главе положи на гиљотину оснивача и директних наследника терористичке “УЋК” како би још мало остао на власти и спровео своје погубне пљачкашке намере и у другим деловима земље, овај пут како би осигурао долазак Рио Тинта и Србију раскопао до тоталног уништења. Ипак, не треба занемарити његову одговорност и игнорисати проблем Косова и Метохије у тим протестима јер без КиМ ни Јадар се не може одбранити (Нема борбе за Јадар без борбе за Косово и Метохију ). Правилно би било тражити комплетну одговорност и свргавање с власти управо Александра Вучића пре свих!

Медији данас преносе како “датум отварања моста није познат”. Послушно, покорно, као да се ових дана говорило хоће ли нека фабрика слаткиша избацити на тржиште чоколадицу са новим укусом или не а не као о нечему што је умало подстакло нови масовни егзодус српског народа!

Вашар на мосту без икакве функције је завршен а Срби исцрпљени, уплашени, обезнађени, нагнани на додатно исељавање на првом месту од Вучића и страдањем које ће спровести његови саборци у стварњу Велике албаније, косовскометохијски Шиптари.

Ипак, политички вашар на мосту јесте завршен али није све готово. Недавно је послушник Александра Вучића, у чију се менталну уравнотеженост одавно готово и не сумња а у наркоманске склоности још и мање, његов имењак Александар Вулин, у Русији најавио нови талас насиља над Србима на Косову и Метохији и то “крајем августа”. Дакле, већ за неки дан. Представницима власти у Србији се безмало ни у чемо не може веровати али ако најављују некакво зло овом народу онда је то дефинитивно тако јер те информације увек долазе из прве руке и нешто је што је пожељно. како то Вучић ономад рече “немамо право да уништавамо животе већег броја људи него што је то било предвиђено првобитним плановима” а Косово и Метохија, више него очигледно, јесу језгро тог плана.

Јаке снаге тзв. “Косовске полиције” обезбеђивале су ових дана мост преко Ибра
Последња фаза испитивања моста на дан најављеног отварања
Радници приводе посао крају
Са простора око моста на северној страни Срби су готово у потпуности протерани и сада ту долазе и време проводе косовски Албанци који уживају у чињеници да су коначно, после 25 година, успели да се прошире и на овај део.
Доња страна моста прекречена је и прекривени су сви графити које су углавном исписивали млади
Остали су још графити на степеништу уз сами мост. До када још?

Текст и фото: дописник из Косовске Митровице, Иван Максимовић


Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!

By Admin

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *