Кларк&Курти код Аманпур о Србији кроз „геноцид“, „руску руку“: Да спасимо Украјину као што смо “Косово”
Прошле недеље писао је ауторски текст за Њујорк Тајмс: „Не сумњајте у НАТО. Спасио је мој народ“.
Ове недеље у сусрет великом самиту НАТО-а у САД, али и у јеку председничке изборне кампање у овој земљи – и заједнички интервју: Аљбин Курти и пензионисани генерал Весли Кларк за ЦНН и Кристијан Амнапур.
Цео је интервју протекао у посвети оде НАТО-у, али и још нечем: повезивању Специјалне Војне Операције у Украјини са Балканом, и оним што се представља као улога Србије у БиХ и на Косову и Метохији, кроз поруку да НАТО мора да уради више. За Кларка макар: „Морамо да уведемо Украјину у НАТО“; за Аљбина Куртија да се „Србија притисне и уклони 48 активних оперативних база око границе са “Косовом”“.
„Геноцид“
Када чувена новинарка постави питање „Шта је НАТО урадио за Вашу земљу“, Аљбин Курти препричава свој претходни текст. Но за разлику од писаног обраћања, сада за ЦНН, он је употребио реч „геноцид“ и то три пута. Уз Кларка и Аманпур, о наводном геноциду Србије на Косову и Метохији, Американци су у интервјуу од 14:59 минута, о томе могли да чују 5 пута.
„Прошлог месеца прославили смо 25 година од ослобођења наше земље, а то не би било могуће без интервенције НАТО-а, без авиона НАТО-а који су 78 дана бомбардовали полицијске и војне снаге српског вође и југословенског председника Слободана Милошевића“, каже Курти.
Поновио је да је то био „четврти рат“, који је он повео на тлу бивше Југославије деведесетих, уз понављање да је почињено „десетине злочина“, са цивилним жртвама.
Уз детаље, и за разлику од текста у Њујорк Тајмсу, сада је нагласио да се радило о „геноцидном пројекту Милошевићевог режима“ – да Косово и Метохија остане без свог народа – без Албанаца“.
„Дакле, у основи они су нашу земљу видели као територију, не као народ, и желели су те људе или убијене или вани. А у току је била операција ‘Коњска потковица’, у којој је заправо НАТО интервенисао и зауставио геноцид Србије“, казао је Курти.
„Дакле, заустављање геноцида и ослобађање наше земље и долажење коначног до мира је било то, истовремено, што је НАТО омогућио и касније гарантовао“.
Русија само индиректно била укључена у српско “етничко чишћење”
Аманпур се потом окреће Веслију Кларку, симболу бомбардовања некадашње СРЈ, како су га доживели и Срби и Албанци – са дијаметрално опречним сентиментом.
Пита га, колико је НАТО оклевао да „интервенише на такав начин којим би окончао тај геноцидни пројекат“. Но, питање је у светлу актуелног рата у Украјини, у којем НАТО није непосредно и званично укључен својим трупама – барем не још увек.
Реч „геноцид“ се у Кларковом одговору нашла већ на почетку:
„Започели смо онда када је “геноцид” тек започео – у пролеће 1998. НАТО се тада укључио. НАТО је казао, ‘не можете имати безбедност у Европи ако имате конфликт који је у току’. НАТО је казао, ‘морамо да урадимо ван одбрамбених линија чланица држава НАТО-а, како бисмо обезбедили сигурност тим државама чланицама’. То је тачно иста ситуација као сада, али оно што је наравно различито је то што је Русија само индиректно била укључена у српско “етничко чишћење”, посредно била укључена у промовисање српског “етничког чишћења” 1999. А сада су непосредно укључени као “агресор”. И то је сада обострано одвраћање. Путин зна да ми не желимо провокацију која би довела до нуклеарне конфронтације, тако да он наставља да нас упозорава са нуклеарним пробама и тиме што његов портпарол говори о томе. Он зна да се НАТО тога плаши“, каже Кларк и наставља о томе како НАТО спроводи безбедност и сигурност.
Признајући са друге стране да је било „сумњи, брига“ – „Ох, Боже, бомбардујемо земљу, у рату смо, да ли треба да то зауставимо, шта да урадимо“, и да је било „свих врста унутрашњих борби“, оценио је да се ипак радило о успеху.
„Ипак смо истрајали. НАТО је истрајао, јер су САД као лидер истрајале. И Британија такође“, додао је, уз издвајање Медлин Олбрајт, Тонија Блера и Била Клинтона.
Морамо да спасимо Украјину као што смо спасили “Косово”
„Истрајали смо. Нисмо се повукли. Ово је време у којем НАТО мора да удвостручено одлучи када је у питању то да Путин не победи, да морамо да учинимо више од пуког обезбеђивање оружја које стиже фрагментовано, споро, итд. НАТО мора да уради више. Имамо пример “Косова” данас – 25 година демократије, слободне земље, био сам тамо пре две недеље, радећи са људима. Сви имају ужасне приче о томе као што је то побројао и Премијер и сви су захвални НАТО-у. На исти начин то мора да буде и у Украјини. Можемо да спасимо Украјину ако се појачамо и урадимо то. И то је наша дужност као НАТО-а“, овако говори пензионисани амерички генерал.
„Притисните Београд да уклони 48 база око границе са “Косовом”“
На питање Аманпур, шта као неко ко „живи у суседству“, зна о томе да Русија може да учини Косову и Метохији/регону, као што је то урадила „демократској, сувереној земљи, каква је Украјина“, Курти каже да је „северни сусед Србија врло агресивна према “Косову”“.
„Прво, зато што не признаје нашу земљу као независну Републику, као што то чини већина света“, навео је, износећи статистику, колико земаља признаје сепаратистичко “Косово”.
„Но, томе у прилог, они (Србија) укључени су и у хибридни рат, али у исто време имају и војне вежбе у близини наше границе. Имају 48 активне оперативне базе око границе “Косова”, чекајући нову прилику“, каже Курти.
„Оно што захтевамо од наших западних партнера је да притисне Београд да уклони тих 48 оперативних база, а свака од њих има од 50 до 150 војника, а у близини је руска муниција опрема и војно наоружање али и кинеско такође, пре свега систем ФК3“.
Наглашава да је у политичком смислу Србија „веома слична“ Руској Федерацији, јер они „не признају на одговарајући начин де факто, де јуре своје суседе, већ им узрокују проблеме, јер желе експанзију“.
Штавише, Курти сматра да је заправо Руска Федерација та која „имитира Србију“, за време „Милошевићевог режима“.
„А данас можемо да видимо како деспотски режим председника Путина хоће да преокрене Украјину у слични сценарио босанске земље која ће територијално да буде подељена како би се омогућила дисфункционалност и створила могућност за даље освајање територија“, наводи даље.
„Дакле, Кремљ и Београд историјски, културно и политички, али такође и оперативно историјски имитирају једно друго и зато смо веома забринути, јер је у интересу Кремља да конфликт даље прошири у Европу својим проксијима, а Србија је на Балкану хегемон и у исто време руски прокси“.
„Руска се рука осећа на Балкану, а то је Србија“
Представник Србије, као ни Русије, није био гост у студију, али су се оптужбе на рачун две земље наставиле. Када је Аманпур поставила слично питање Кларку о томе колико се „та сецесија“ осећа на Балкану, он каже:
„Руска се рука осећа на Балкану. Србија је руска рука на Балкану. Србија служи руским интересима“.
Но Кларк ‘хвали’ председника Вучића донекле:
„Он је паметан. Покушава да изгледа као да игра на обе стране, али када стигне притисак, урадиће оно што Путин жели да уради. А оно што он жели од Путина је наравно овлашћење да употреби трупе на “Косову”, барем на половини северног “Косова”, а можда и више, и у исто време, желе да разбију Босну и узму Републику Српску назад и поново направе Велику Србију. И све је то етничко чишћење на Балкану“.
И док овако говори, додаје још и да смо видели „довољно насиља“, „конфликта“, „беса“, „убистава“ протеклих 30 година, мислећи да је то НАТО зауставио.
Да уведемо Украјину у НАТО, иначе ће невоља из Украјине стићи на Балкан
Према Куртију изнео је оду, као и ново упозорење увезивања Балкана са Украјином, док је зажалио што се на актуелном самиту неће догодити таква позивница.
„Но, ствар је у томе, да уколико ова невоља у Украјини, и ми доживимо пораз у Украјини, те ће невоље доћи право на Балкан, а са тим ће морати да се носе лидери попут “премијера” Куртија“.
Када му Аманпур постави питање о томе шта он онда жели када говори све ово, а у сусрет обележавању 75.годишњице НАТО-а, за Кларка је то на првом месту наставак војне подршке Украјини.
Али, истовремено износи и резерву према оном што је била досадашња подршка НАТО-а Украјини, понављајући да је она фрагментисана, да се касни са испоруком оружја, или да се једноставно и не испоручи.
„Оно што нам је стварно потребно је мост између украјинског чланства и НАТО-а. Најбоље одвраћање господина Путина је да уведемо Украјину у НАТО. Што пре то урадимо, боље. Очигледно нећемо добити такву позивницу на овом НАТО самиту, и то је жалосно, али би требало да се догоди тај мост и да тај мост не може да се поломи“.
„Видећемо“, још каже на крају, уз оцену да у таквој ситуацији је то све победа за Путина, а ако ће се он победити, онда:
„Морамо да снагу НАТО поставимо иза тог одвраћања“.
„Ослобођење “Косова” слично ослобођењу континенталне Европе од нацистичке Немачке“
Од Куртија је Аманпур затражила да подсети јавност која гледа ову телевизију на то како се: „”Косово” осећало , када су трупе НАТО-а коначно дошле након ваздушног рата и помогле да стабилизују Вашу земљу, како сте и ви казали, да изграде услове да би се обезбедила демократија“.
Курти евоцира поруке из свог недавног текста за Њујорк Тајмс, да ко је год био на Косову и Метохији жив 10,11,12…јуна, за њега су то били „најсрећнији дани у животу“.
Сматра да је „ослобођење“ омогућено „издржљивошћу народа и интервенцијом НАТО-а“.
Евоцира сећања на то како су одушевљено Албанци дочекали војнике НАТО-а, што се никада неће заборавити, а потом говори о томе како су се школе поново покренуле, рад сељака, студената, инжињера, професора, домаћица, архитеката, захваљујући НАТО-у.
„Дакле, тешко је данас објаснити овај тренутак који је можда сличан тренутку ослобађања континенталне Европе од нацистичке Немачке. Мислим да је ово најважније сећање које људи имају и негују га и желе да га надограде даљим унапређењем наше земље“.
„Трамп претња по НАТО“
За крај, остао је Трамп, у јеку изборне председничке кампање. Када Аманпур постави питање да ли је Трамп претња по НАТО, Кларк, без застоја одговара: „Свакако да јесте“.
Спочитава му овај пензионисани амерички генерал то што је једном приликом казао да он разуме Путинове снове, али то Кларк не може да разуме:
„Да један Американац може да прихвати сан неког ко изврши агресију на земљу од 40 милиона људи“ – листајући потом, оно што представља као појединачне наводне ратне злочине – од уништења земље, отмице деце, силовања, до убистава.
„Зашто би било који Американац, укључујући и председника Трампа то прихватио као легитиман сан. То је ноћна мора и требало је да се заустави у корену, а није“.
Марко Ђурић и Вјоса Османи на самиту
Годишњи самит НАТО-а, који се подудара са обележавањем 75. годишњице оснивања НАТО одржава се у Вашингтону од 9. до 11. јула. Сједињене Државе угостиће 32 чланице НАТО, због чега је више од 20 личности, утицајних на друштвеним мрежама, позвано да прате окупљање и објављују садржаје.
На самиту, Србија присуствује као чланица програма „Партнерство за мир“, испред које је министар спољних послова Србије Марко Ђурић данас учествовао на пратећем догађају на тему „Жене, мир и безбедност“.
Присуство српског шефа дипломатије у Вашингтону је најавио и амерички амбасадор у Србији Кристофер Хил, за којег је учешће Ђурића на самиту „важна порука“.
„Мислим да чињеница да ће Ђурић седети на тој вечери говори о томе где Србија стоји“, казао је Хил.
На истом догађају учествује и Вјоса Османи, коју је као и српског министра позвао амерички државни секретар Ентони Блинкен.
Извор: КоССев
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!