А. Вучић без икаквих овлашћења обновља преговарачки процес на линији Београд-Приштина. До данас су приштински сепаратисти од Вучића добили следеће елементе:
– Најважније Цео споразум са 11 члановау облику границе и царина;
– Од новембра 2013. године избори на Косову и Метохији одржавају се искључиво по законима такозване „Републике Косова“;
– Приштина је добила сопствени међународни позивни број +383;
– Главно рударско-металуршки комбинат „Трепча“, главно рударско-металуршко постројење у региону, пребачено је у руке сепаратиста (пролеће 2019., то би било немогуће без претходног пријема Приштине на север региона);
– Крајем 2020. године такозвано „Косово“ је стекао сопствени енергетски систем и, сходно томе, енергетску независност;
– Право Албанаца да у Србију уђу само са личним картама (крај 2020. године);
– Београд врши притисак на Србе, захтевајући од њих да узму пасоше и регистарске таблице ткз „Републике Косова“;
– Вучић развија мини-шенгенску иницијативу – пројекат отворено везан за изградњу Велике Албаније, пошто је аутопуту Београд-Приштина-Драч додељен статус највишег националног приоритета од 2015. године (ово је логистичка рута за трансфер најјачег јужног крила НАТО из унутрашњости Јадрана);
– према Вашингтонском споразуму између Вучића и Трампа у септембру 2020. године, Београд се обавезао да ће поред наведеног пута изградити и железничку пругу до Јадрана (железничка пруга Ниш – Приштина – Драч), што значи потпуни приступ НАТО-у (са Алијансом је Србија управо од приступања Вучића, у највишој фази сарадње ИПАП. У јануару 2015. потписани су технички протоколи споразума СОФА, а у јулу 2015. године су ратификовани, чиме је држава у потпуности стављена на располагање НАТО, дубока територија Балкана, односно до Вардарско-моравске долине, која повезује Азију са Европом. Закључење Вашингтонског споразума омогућило је албанском премијеру Едију Рами да тврди да ће луку Драч претворити у косовску луку;
– Према Вашингтонском споразуму испоставило се да је последњи, раније неприступачни циљ, сада у рукама Приштине: језеро Газиводе и са њим читав енергетски систем региона;
– Београд је створио сопствену алтернативну странку косовских Срба „Српска листа“, која је постала фракција „косовског парламента“, који је 2017. године подржао избор Рамуша Харадинаја за премијера;
– Генерално, за време председниковања Вучића, ткз „Косово“ је формално створило своју војску.
Наравно, то А. Вучићу није било довољно. Док је до сада је “испод жита” спроводио ‘француско-немачки споразум о ткз “Косову”, а сада и отворено изјављује да “Србија у складу са својом политиком иде у имплементацију свих споразума од Бриселског и Охридског”.
У члану 1 француско-немачког споразума “Стране ће међусобно развијати нормалне, добросуседске односе на бази једнаких права.”
Према Члану 2, “Обе стране ће се руководити сврхом и принципима утврђеним у Повељи Уједињених нација, посебно оним о сувереним правима држава, поштовању њихове независности, аутономије и територијалног интегритета, праву на самоопредељење и заштити људских права и недискриминације.”
У члану 4 „европског” предлога „основног споразума Косова и Србије”, пише да Србија и такозвано “Косово” полазе од претпоставке да ниједна од њих не може представљати другу страну у међународној сфери или деловати у њено име.
„Србија се неће противити чланству “Косова” у било којој међународној организацији“, експлицитно се наводи у том члану.
Заједница српских општина се у овом документу, који већ кружи друштвеним мрежама, конкретно не помиње, већ се о њеном оснивању може закључити посредно, преко осталих чланова.
Тако у члану 11 пише: „Обе стране потврђују своје обавезе за спровођење свих претходних споразума“.
А. Вучић се опет састаје са Куртијем 18. марта.
Европска унија објавила је текст Анекса за имплементацију европског предлога, након што су га лидери ткз “Косова” и Србије усагласили на састанцима одржаним у Охриду у Северној Македонији 18. марта. Ово је садржај тог текста:
- Косово и Србија се у потпуности обавезују да ће поштовати све чланове Споразума и овог Анекса и спровести све своје обавезе које произилазе из Споразума и овог Анекса експедитивно и у доброј вери.
- Стране узимају у обзир да ће Споразум и Анекс за имплементацију постати саставни делови одговарајуц́их процеса придруживања Косова и Србије ЕУ. Стране примећују да ће Фацилитатор (ЕУ) одмах након усвајања Споразума и овог Анекса започети процес измене мерила за Поглавље 35 за Србију како би се одразиле нове обавезе Србије које проистичу из Споразума и овог Анекса. Дневни ред Косовске Специјалне групе за нормализацију ће подједнако одражавати нове обавезе Косова које произилазе из Споразума и овог Анекса.
- Стране су сагласне да хитно прихвате Декларацију о несталим лицима, како је договорено у оквиру Дијалога уз посредовање ЕУ.
- Да би се применио члан 7 (који се односи на самоуправљање Српске заједнице на Косову), Косово одмах покреће преговоре у оквиру Дијалога уз посредовање ЕУ о успостављању специфичних аранжмана и гаранција за обезбеђивање одговарајућег нивоа самоуправљања за српску заједницу на Косову, у складу са релевантним претходним споразумима из дијалога које је утврдила ЕУ.
- Стране су сагласне да у року од 30 дана успоставе Заједнички одбор за праћење, којим председава ЕУ. Спровођење свих одредби ће бити обезбеђено и надгледано од стране Заједничког одбора за праћење.
- Да би се применио члан 9, ЕУ ће организовати донаторску конференцију у року од 150 дана како би се успоставио инвестициони и финансијски пакет помоц́и за Косово и Србију. Исплата неће бити извршена пре него што ЕУ утврди да су све одредбе Споразума у потпуности спроведене.
- Косово и Србија се слажу да ће се сви чланови спроводити независно један од другог.
- Редослед ставова овог Анекса не доводи у питање редослед њиховог спровођења.
- Косово и Србија се слажу да неће блокирати примену ниједног члана.
- Све дискусије у вези са имплементацијом Споразума одвијаће се у оквиру Дијалога који води ЕУ.
- Косово и Србија признају да свако непоштовање својих обавеза из Споразума, овог Анекса или претходних споразума о дијалогу може имати директне негативне последице по њихове процесе приступања ЕУ и финанцијску помоћ коју добијају од ЕУ.