Геотермалне воде Мачве и скоро три деценије након што су их открили стручњаци Рударско-геолошког факултета из Београда, готово се уопште не користе. Према неким проценама, из експерименталних бушотина у међувремену је неповратно истекла енергија вредна најмање 50 милиона евра.
А да није морало баш тако бити, говори давно заборављени инвестициони програм сачињен за потребе ПИК „Мачванин“ из Богатића. Према том документу, уколико би стакленик површине 10 ари користио геотермалну воду, могао би да упосли читаву породицу и донесе годишњи приход од тадашњих 300.000 немачких марака!
Рударско-геолошки факултет, Институт за хидрогеологију у Београду, Геотермални институт у Гроцкој и Кантонална опсерваторија у Нојшателу у Швајцарској, истраживањима су показали да је количина акумулиране енергије топлих вода испод мачванске равнице сразмерна моћи 300 милијарди литара нафте или три билиона киловата струје.
Прва истраживања почела су осамдесетих година у Дубљу, одмах пошто су, копајући артески бунар, на дубини од 178 метара радници открили воду температуре 40 степени. Највероватнија хипотеза, коју су поставили професори Рударског факултета, била је да је реч о присуству колектора са веома загрејаним водама услед изузетно танке Земљине коре, од свега 25 километара.
Истраживало се и касније, па је на локалитету Бељиште у Богатићу 1990. године откривена вода температуре 78 степени, самоизлива 61 литар у секунди. Ниска минерализација омогућавала би да се, после хлађења, вода може одмах употребити за пиће, што је отварало могућности флаширања и даље продаје уз минималне трошкове. У Мачви је било и планова за ангажовање 40.000 пољопривредника у извозу поврћа у Европу.
Санкције међународне заједнице осујетиле су сваку реализацију, а после промена 2000. године то су чинили несигурна законска регулатива, компликовани прописи и преклапање ингеренција министарстава. Заинтересованих за коришћење геотермалне енергије у Мачви и те како има, али је она, због свега овога, и данас на пионирским и спорадичним покушајима.
Геотермалну воду у Богатићу годинама користи „дивља“ бања „Јокин граб“, настала на приватном имању, недалеко од једне од експерименталних бушотина. Походе је људи из читаве Србије јер верују да лечи кожне болести, хипертензију и реуматизам. Недалеко одатле је комплекс базена „Мачванске ривијере“, чији власник има врло амбициозне планове за развој туризма. У Салашу Ноћајском, такође, постоји затворени базен „Плава звезда“, на којем се у топлој води може уживати и у време великих снегова.
Иначе, у Мачви је изузетно висок ниво подземних вода, а водоводом је покривена тек варошица Богатић. Мештани густо насељених села, снабдевају се из бунара, који су угрожени бројним септичким јамама. Чак су и поједини стари бунари претворени у септичке јаме, што је потенцијални извор заразе. Нитрати, опет, потичу од интензивне пољопривредне производње и имају тенденцију раста.
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!