Видовдански атентат у Београду догодио се 29.06.1921. године. Атентат је покушан на регента Александра I Карађорђевића од стране молерског радника и члана КПЈ-у Спасоја Стејић Баће.
Тог дана, 29.06.1921. године, регент Александар I Карађорђевић положио је заклетву, у народној скупштини, на први Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенац, познат као и „Видовдански устав.”
Регент Александар I Карађорђевић сео је у парадна кола и код зграде Министарства грађевине, на углу Милошеве и Масарикове улице, на којој се радио спрат радници су гледали са скела поворку. Један од радника, молер Спасоје Стејић Баћо, бацио је динамит који ударио у врх телефонског стуба и у ваздуху експлодирао.
Престолонаследникова кола су одјурила а војска и полиција је опколила зграду и ухапсила Спасоја Стејића. У наредних неколико дана широм Београда хапшени су сви за које се мислило да имају било какве везе са атентатом и одвођени у злогласни затвор „Главњача,,.
Следеће године, 25. јануара 1922, године, почело је суђење у чувеном „Видовданском процесу” који је трајао до 23. фебруара 1922. године. На оптуженичкој клупи налазило се 33 оптужена због атентата и рушења државног поретка.
Спасоје Стејић осуђен је на смрт али је касније казна преиначена на 20. година затвора. Стејић је побегао из сремскомитровачког затвора 1941. године и отишао у Партизане. Погинуо је на Сутјесци у јуну 1943. године.
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!