Ана Брнабић изјавила је данас у Београду да би било “ненормално” када би се Србија одрекла ископавања литијума.
Брнабић је новинарима после посете позоришту “Бошко Буха” које се реконструише, казала да је ископавање литијума добро за Србију и да би надзор над њим вршиле не само домаће институције, већ и институције Европске уније, невладине организације и цивилно друштво.
“Ако су сви у Лозници против пројекта Рио Тинта, што су људи продавали земљу? Ниједан милиметар земље није добијен експропријацијом, сви су продали земљу”, рекла је она.
Додала је да не зна да ли ће бити референдума о питању ископавања литијума у Србији и навела да није на њој да доноси ту одлуку.
Поводом данашње изјаве пензионисане професорке Економског факултета Данице Поповић да “на локацији на којој се буде копао литијум никада ништа неће моћи да расте и да та земља неће бити ‘ни за гробље'”, Брнабић је казала да Поповић није стручна за ту област и да не треба да коментарише ствари у које се не разуме, те да је њена изјава “увреда за људе који су се школовали за ту област”.
Осврнувши се на критике о компанији “Рио Тинто”, она је рекла да нико из медија није реаговао када је писала о домаћој компанији “ЕлевенЕс”, која је, како је навела, једина осим Кине успела да направи батерије без никла и казала да ће позвати све шефове посланичких група у Скупштини да посете ту фабрику у Суботици.
Брнабић је негирала наводе да Немачка има највећа налазишта литијума, и оценила да би у том случају “копали и поред Берлина” да би Немачка била независна у коришћењу тог минерала.
ЧИЊЕНИЦЕ О ЛИТИЈУМУ
Производња литијума и кобалта повезана је са лошим условима рада и деградацијом животне средине. Екстракција кобалта и литијума је нажалост повезана и са уништавањем животне средине, а понекад и са потпуно ужасним радним условима. Рударске машине често користе фосилна горива у процесу екстракције, што ствара емисије угљен-диоксида. Поред тога, потребне су велике количине воде да би се могао вадити литијум. То значи да локалне подземне воде могу истећи и евентуално бити загађене током процеса. Природна станишта ће бити девастирана сушом и загађењем воде.
Вађење литијума и кобалта је неодржива реалност са високом ценом и за људе и за животну средину. Укратко, стога се може закључити да вађење литијума и кобалта опасно у погледу животне средине тако и у погледу људских права. У будућности, батеријама неће бити потребни литијум или кобалт да би функционисали. И да није у питању литијум, сваки рудник оставља пустош иза себе и то милионима година. Тамо где је био рудник, трава више не расте.
Метали су елементи који се природно налазе у свим стенама, земљишту и води. Стене се стално природно разлажу (тзв. трошење), а метали се ослобађају у језера и водене токове. Међутим, када се камење ископа, извуче на површину и дроби, као у рудницима, временске прилике могу да се одвијају брже јер је већа површина по минералном зрну изложена ваздуху и води. Пошто су метали елементи, они се не разграђују, али могу дуго остати у нашем окружењу или у нашим телима. Већина супстанци негативно утиче на наше здравље у довољно високим концентрацијама. Излагање одређеним металима може, на пример, бити канцерогено, изазвати оштећење нервног система или утицати на функцију бубрега. Да не причамо о томе шта се дешава са прородом, животињским светом, инсектима.
ЛИТИЈУМ ОПАСАН ЗА РЕПРОДУКЦИЈУ- МОЖЕ ИЗАЗВАТИ МАЛФОРМАЦИЈЕ КОД ФЕТУСА
Литијум се може означити као токсичан – може инхибирати развој фетуса и изазвати малформације Литијум је важан састојак батерија у свему, од електричних аутомобила до мобилних телефона. Међутим, метал би ускоро могао бити класификован као опасан по здравље унутар ЕУ, што је предлог који би, према европској индустрији литијума, могао да угрози и утиче негативно и на климатске промене.
Управа ЕУ за хемикалије жели да класификује важан метални литијум за батерије као опасан по људску репродукцију. Истраживања показују да литијум може инхибирати развој фетуса и изазвати малформације.
– Литијум прелази из крви мајке у фетус и многа истраживања указују да високи нивои могу утицати на развој фетуса. Органи ЕУ за хемикалије углавном разматрају утицај на срце фетуса, каже Мари Вахтер, професор еколошке медицине на Институту Каролинска.
Индустрије су напротив критичне према предлогу и покушавају све да би се спречило да се литијум означи као отрован. Тврде да ако Европа пооштри безбедносне захтеве, то ће уплашити инвеститоре у другим деловима света.
Комисија ЕУ још није донела коначну одлуку о томе како ће литијум бити класификован, али се очекује да ће то учинити на прелому године након што заврши преговоре о том питању са државама чланицама. Мари Вахтер је написала више радова на ту тему.
Шведска ће гласати да је литијум да је литијум опасан за људску репродукцију.
ШТИТНА ЖЛЕЗДА
Према студији Марие Вахтер, професора еколошке медицине на Институту Каролинска излагање литијуму кроз воду за пиће може да угрози функцију штитне жлезде. Током трудноће, оштећена функција штитне жлезде може бити штетна за развој фетуса. Налази потврђују потребу за бољом контролом воде за пиће, укључујући флаширану воду, као и вредност смерница заснованих на здрављу.
Више о студијама можете причитати на официјалној страници Института Каролинска у Стокхолму: https://ki.se/imm/miljomedicinsk-riskbedomning/riskwebben/litium
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!