У емисији “Др Душко Кузовић – Време је да се Путин изјасни!?” на Јутјуб каналу Балканска Оштрица, архитекта Душко Кузовић, коментарисао је актуелна политичка дешавања.
У трећем делу емисије наставља Душко Кузовић да говори о кључним стварима, проблемима, решењима везаних за Косово и Метохију.
Општине у егзилу
Др Кузовић сматра да Кипарски модел општина ван окупиране територије може да се примени и код нас, јер на тај начин,”практично да ми и даље, држимо, имамо административну управу на тим територијама, да се преко тих канцеларија, општина, успоставља комуникација, да то буду пуктови где се размењују информације, да чак издају нека документа паралелно и да они једноставно прате стање на терену.
Навешћу вам само један пример. 1974. године Турци су окупирали северни део Кипра. Да не говорим о читавој тој епопеји и можда чак и глупости Грка са јужног Кипра или намештаљки, све једно. Значи 1974. године, Турци су окупирали северни део Кипра и протрали не само грчко становништво, него и комплетну грчку администрацију. Грци са Кипра су у Никозији и у Лимасолу формирали општине у којима, значи дали су им зграде, имају комплетну административну структуру свих општина које су под тим окупираним делом. Оне функционишу сваки дан и задатак тих општина је и да воде рачуна, не само о томе шта се дешава на територији окупираној, која је под њиховом јуристдикцијом, већ воде рачуна да земљиште, имовина, коју су Турци отели од власника Грка и која се евентуално налази у промету или се деси купац да та имовина буде буквално заштићена било где у свету и пред било којим судом у свету. Значи, да дође неко из Америке и да купи од неког Турчина, који је запосео имовину неког Грка на северном Кипру, између осталог задатак те општине је и да брани ту имовину и да не дозвољава тај трасфер. Наравно, Грци су много коректнији према тој имовини него Срби са Косова, који се односе. Али отом потом. И, кад се прелази граница из северног на јужни Кипар, на Ледра Палате, прва зграда коју видите је зграда општине Кирења, односно Гирне на турском, зато што из тог правца гравитира комплетан саобраћај на тај гранични прелаз. И сваки Турчин који пређе, или Грк, одмах, прва зграда коју види је зграда општине Кирења. Исто се то дешава и у Лимасолу, када путујете из правца Фамагусте, односно Газимагузе, како Турци зову, значи кад пређете, идет обалом, долазите у Лимасол, прва зграда је зграда општине Фамагуста. Тако да, на тај начин би смо одржали континуитет власти.”
“У овом тренутку ми не знамо шта се дешава тамо. Јел, да? Ми немамо појма, шта се дешава на територији општина. Потребно је направити неки први потез и успоставити, ако ништа, административну мрежу коју би ми држали са ове стране према Косову. На тај начин би смо уствари показали да и даље имамо интерес за тај простор и оно што сам видео уствари, из праксе Грка на Кипру”, објашњава Кузовић и појашњава да би те општине служиле за три ствари.
Прва ствар је да не дозволе да се тај предмет не заборави. То је прва и основна ствар, јер сваки окупатор има жељу да се тај премет заборави. Не заборавите 1974. година је била пре 50 година. Они и дан данас имају исти гард, са истом снагом, истим жаром се бране као и пре 40 година, као и пре 30 година, као пре 45 година. Значи, те општине требају да остану један алат административне управе над територијом која нам је отета и порука да нећемо да прихватимо ту окупацију никада. То је прва ствар.
Друга ствар је да те општине пружају помоћ грађанима у заштити њихове имовине. Значи, грађанин није препуштен сам, јер сваки Србин практично сада коме је отета имовина, он долази сам без икакве помоћи републике Србије и покушава да реши свој проблем према којим има систем, која има потпуну организацију.
И трећа ствар је да те општине, уствари, које су основане на јужној страни Кипра, уствари држе све те људе у комуникацији. Значи, ви сада имате људе на пример из не знам, из Гњилана или људе из Приштине који су се иселили, али који једноставно губе међосубну комуникацију и постају партикуларизовани. То одговара окупатору, то спроводи квислиншки режим у Србији, али ми томе морамо да кажемо доста. Зато смо предложили, значи да се у Рашкој, Куршумлији, Врању формира свих тих 29 општина. Те општине не морају да имају пун формат. Могу да имају једног, до два запосленог или три, ако је већа општина као Приштина. То је отпрлике неких од 60 до 90 запослених, што и није тако страшно имајући у виду број ботова које СНС запошљава или број њихових политичких кадрова који су се увалили у јавна предузећа и државне онституције. А са друге стране функцију председника општине, председника Скупштине, одборника, могу да обављају угледни грађани који су или остали да живе на терену, а много их је мало остало, или су дошли у избеглиштво.”
“Тако да, практично, зграда неке општине може да буде и зграда а може да буде и само једна канцеларија. Да те сале за састанке и остало могу да користе заједно. Даље, потребно је обезбедити културну интеракцију. Значи, једноставно деловати као систем, показати да ми нисмо једна канцеларија, Петко и Гуливер, насрпам сепаратистичких снага, не напротив, ми имао 29 општина. Свих тих 29 општина је прогнано, отето, преузето, на један веома насилан начин. У реду, ви сте их отели, али ми у Србији формирамо те општине наново. Одприлике то је био тај концепт”, закључује Кузовић.
“Практично, северни део Косова би био у Рашкој, источни део Косова у Куршумлији, а остатак део Косова и Метохије би имали своје просторе у Врању. И то би уствари био неки покушај активног односа.”
Кузовић сматра да, “Срби са Косова и Метохије су заинтересовани, неки сматрају, пар њих сматра да је та прича у егзилу, као да ми признајемо окупацију Косова и Метохије. Ми не признајемо, ми морамо рећи да је Косово и Метохија окупирана. Морамо признати да ми немамо више нашу административну управу у Пећи у Призрену. Према томе, кад је већ тако, кад сте већ били толико дрски да нам отмете то, поступите мимо резолуције 1244. Значи, то нису само урадили сепаратистчке снаге на Косову и Метохији. То су урадили и представници европске уније и представници англосаксонске групе земаља. То су радили и УНМИК и КФОР и сви остали. Све то са наше стране су пропратили неки Марко Ђурић, неки Петко Петковић, који су ништа друго радили него кмечали и глумили којекакве сцене да би на сваки начин понизили позицију Републике Србије на окупираној територији.”
Резолуција 1244
Водитељ је поставио питање о мишљењу Др Кузовича, да ли ће се неко у Уједињеним нацијама поменути резолуцијом 1244, тј. да ли ће се неко бавити том резолуцијом у Савету безбедности или једноставно и чланице Савета безбедности имају преча посла.
“У овом тренутку, мој утисак да нејвећи труд на умртвљењу и ликвидацији резолуције 1244 долази из канцеларије Александра Вучића и његових “војника” који ти касније извршавају. Један од саучесника је, не само председник владе, министар иностраних послова, министар унутрашњих послова, или министар одбране, већ и тај несретни Петко Петковић који се нашао на месту које себи никада није смео да дозволи да преузме одговорност за њега. Тако да, највећа опасност у овом тренутку за Резолуцију 1244 долази од тих такозваних Срба, који су једноставно припадници квислиншке власти у Београду и који омогућавају да се се та резолуција дезинтегрише. И на крају ко ће да брани ту Резолуцију 1244? Кинези, Руси, не знам, Јужна Африка, не знам ко, него најпре ми. Најпре Србија треба то да ради и државни органи Републике Србије. Сад видите, отиђите па објасните да су земље НАТО-а веома елегантно и лукаво преузеле управу над Србијом тако што су поставили своје људе да врше административне послове у Србији и они уствари решавају на начин који је у интересу земаља колективног запада. Према томе, ми не можемо сада трчати по свету и објашњавати, знате, амбасадор Хил је организовао изборе и практично је определио и ко сме, ко не сме и све остало. Не, напротив, већ једноставно требамо да их из излучимо. Ови избори су права прилика за то. Значи бојкот ових избора ћу показати уствару да они немају никаву подшку у јавности. А избори ће бити уствари избори само за оне који су присиљени да изађу на њих. Сви остали који изађу на њих, то ће бити једна мала мањина људи који су корисни. А остатак гласова које буде Александар Вучић приказао, то ће бити гласови из оног црног џака. Они мистериозни бирачи којих има одприлике 1,3 до 1,6 милиона који ће првог секунда избора гласати за оно шта им програм определи. Да ли ће то бити странка А, Б или Ц, а све три странке су уствари странке окупационог режима” наглашава Кузовић.
Повезани чланци:
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!