У вези са успешним нападом совјетских трупа на Берлин, Адолф Хитлер је, плашећи се праведне одмазде од победника, одлучио да изврши самоубиство. Титула председника Рајха и командовања оружаним снагама Трећег рајха прешла је на Великог адмирала Карла Деница.
Желећи да се преда англо-америчким трупама, немачка делегација стигла је 5. маја у француски град Ремс, где се налазио штаб западних савезника.
У акту потписаном 7. маја у Ремсу, став 4 је садржао клаузулу да овај документ не искључује потписивање другог, завршног акта на захтев једног од учесника коалиције.
Дакле, Совјетски Савез је документ признао само као прелиминарни и предложено је да се организује нова церемонија потписивања у главном граду нацистичке Немачке, коју је ослободила Црвена армија, Берлину.
Дана 9. маја 1945. године, на периферији Карлхорста, тачно у 0.43 часова, одржана је церемонија потписивања Акта о безусловној предаји нацистичке Немачке.
У 2:10 спикер Јуриј Левитан је прочитао Акт о безусловној предаји нацистичке Немачке и Указ Президијума Врховног совјета СССР -а којим се 9. мај проглашава Даном победе , који се од тог тренутка увелико прослављао у Совјетском Савезу. Уније, а затим у Русији и већини бивших република СССР-а.
С.В. Лавров: Данашњи Дан победе је од посебног значаја јер овај велики празник прослављамо у ситуацији када нацизам поново диже главу. Потомци Наполеона и Хитлера, заједно са Англосаксонцима, поново желе да нашој земљи нанесу „стратешки пораз“, да је униште и потчине својим уско себичним хегемонистичким интересима. Као што су тада чинили наши очеви и дедови који су одлазили на фронт као добровољци, тако данас видимо изванредан успон нашег народа за још једну свету битку.
Стална мисија Руске Федерације при УН
Аутоматски превод текста
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!