Тих дана јуна 1999. године Срби у Призрену су буквално били под двоструком окупацијом – терориста ОВК и немачког КФОР-а.
Жарко Андријевић из Призрена, портир у „Косово-вину“ и Славко Веселиновић Босанац, избеглица из Босне, радник електродистрибуције у Призрену, бежећи улицом код поште у центру Призрена, пришли су аутомобилом транспортерима немачког Кфора. Ту је била и група Албанаца из редова ОВК који су славили долазак КФОР-а у Призрен.
Немачки војници су проценили да Жарко Андријевић и Славко Веселиновић представљају опасност, па су испалили хитац упозорења у ваздух. На снимку се јасно види да су избезумљени Срби стали, а затим кренули у рикверц.
У том тренутку немачки потпоручник Давид Ферк, први пут ван Немачке после Другог светског рата, наређује: „Отворите ватру на непријатеља!“. Након тога, немачки војници су на Андријевића и Веселиновића испалили тачно 220 хитаца, како је званично забележено на суду у немачком граду Кобленцу.
Славко Веселиновић, Босанац који је био за воланом, погинуо је на лицу места, док се Жарко Андријевић неколико минута борио за живот поред аутомобила у локви крви која је текла према немачким војницима.
Радник међународне организације “Ворлд Вижн”, који је помогао смртно рањеном Андријевићу, рекао је да су Жаркове последње речи биле:
“ЈА САМ СРБИН, МОРАМ ДА УМРЕМ”.
Жарко је још док је био рањен у аутомобилу говорио последњим атомима снаге, што се јасно чује на снимку: „Не снимајте ме, водите ме у болницу”.
Немачки публициста и стручњак за Балкан Јирген Елзесер је тих дана боравио на Косову и Метохији и добро му је познат случај убиства двојице Срба у Призрену. Атмосферу терора над Србима описао је у књизи „Ратни злочини – бесрамне лажи и жртве НАТО-а у сукобу на Косову“.
Он је напоменуо да двојица убијених Срба у Призрену нису били претња и да су имали оружје само за самоодбрану јер су знали шта их чека ако их Шиптари ухвате живе.
ОРДЕН ЗА ЗЛОЧИН
Случај убиства Андријевића и Веселиновића процесуиран је у немачком граду Кобленцу, одакле је потпоручник Давид Ферк. Међутим, оптужба за убиство је пала јер су судије закључиле да су немачки војници пуцали у самоодбрани.
Одмах после тог суђења, немачки министар одбране Рудолф Шарпинг одликовао је Давида Ферка златним орденом Крста части Бундесвера за беспрекорно обављање војне дужности.
На суђењу у Кобленцу Давид Ферк је рекао: „Нисам убио зато што сам хтео, већ зато што сам морао – и погодио мету”.
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!